„Ovo jadno čistilište u Ukrajini ne donosi rezultate“

ARD: Da li će Ukrajina izgubiti rat?

Markus Rajsner: Ukrajina će izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku. Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj.

Ali, Zapad je već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava. Da li je još veća podrška uopšte moguća?

Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor.

Iz neutralne perspektive, situacija je ozbiljna. Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate.

Zapad shvata da će biti skuplje ali se ne usuđuje da to kaže svom narodu

Pre otprilike godinu dana već ste kritikovali isporuke oružja kao „previše za smrt, premalo za život".

To sam rekao relativno kratko nakon početka rata. Kada je bilo jasno da su Rusi počeli da se oporavljaju od šoka neuspeha na početku. Već tada se videlo da se stvaraju svi uslovi za rat iscrpljivanja. Ne možete da vodite rat iscrpljivanja usput, morate da date sve od sebe.

Uzmimo sistem HIMARS. Umesto potrebnih 100 do 150 jedinica, do sada je isporučeno 38. Borbeni avioni su mogli da budu isporučeni i ranije. Isporučuje se najstarija verzija ATACM-a, u malim količinama. Možete više, ali se plašite eskalacije.

Sada otrežnjen Zapad shvata da će to sve biti mnogo skuplje. Ali niko se u ovom trenutku ne usuđuje da ovu poruku prenese svom narodu, iz straha da će ohrabriti radikale.

Evropska unija stalno ističe da će stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno i podržavati je u obnavljanju međunarodno priznatih nacionalnih granica iz 1991, uključujući Krim i Donbas.

Onda mora da uradi ono što je neophodno. Uprkos jedanaest paketa sankcija, ruska vojna industrija je sve više u stanju da se prilagodi. A Rusija nije izolovana, nego ima dovoljno podrške globalnog juga da može duže da vodi ovaj rat.

Kaže se da Rusija proizvodi dva miliona artiljerijskih granata godišnje i da je, prema južnokorejskim informacijama, od avgusta dobila dodatnih milion granata od Severne Koreje. EU, s druge strane, nije uspela da održi obećanja i do sada je isporučila samo 300.000.

Izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije. Zašto? Jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera.

Situacija je gora nego prošle godine

Ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh. A Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu. Da li im se tako nudi prilika da razviju jake odbrambene linije, kao prošle godine?

Mislim da je situacija još gora nego prošle godine. Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede.

Relativno nov fenomen su takozvani FPV-dronovi, odnosno bespilotne letelice sa eksplozivnim uređajima kojima se upravlja preko monitora ili VR-naočara, odnosno pomoću kojih piloti imaju direktan pogled na protivnika, skoro kao u kompjuterskoj igrici. Kako ti sistemi menjaju rat?

Istovremena upotreba hiljada dronova stvara stakleno bojno polje. Svi znaju šta ovi drugi rade. Sada se pokušava da ovo stakleno ratište zamrači kako bi se omogućilo kretanje vojske. Za to se mora savladati elektromagnetno polje. Ali i ovde su Rusi uspeli da prošire svoju ogromnu dominaciju.

Ako si ranjen ujutro, umrećeš

Šta to konkretno znači za vojnike u rovovima?

To je pakao. Doživljavamo poteru za pojedincima. Tokom Prvog svetskog rata još uvek ste mogli da pobegnete u rovove ako niste bili pod direktnom vatrom iz mitraljeza. Ali na staklenom bojnom polju sada preko drona možemo sa udaljenosti od dva metra da gledamo kako ljudi umiru.

Sa relativno jeftinim malim dronom možete napasti i ubiti pojedinačne ljude, ali i uništiti tešku vojnu tehniku kao što su borbeni tenkovi. Možete leteti u skloništa i zgrade.

Dronovi imaju i direktan uticaj na zbrinjavanje ranjenika. Tu smo praktično stigli u 19. vek, gotovo kao u Napoleonovo vreme, gde su životi spasavani amputacijama. Nismo na „Zlatnom satu" – posle sat vremena si u bolnici kod specijalista. Ne. Ako si ranjen ujutru, umrećeš, jer ne mogu da te evakuišu. Ako te pogodi uveče, imaš sreće, noću te mogu izvući. U najbližoj medicinskoj ustanovi biće amputirani udovi kako bi se spasio život. I to više od 100 godina nakon završetka Prvog svetskog rata. Više od 200 godina nakon Napoleonovih ratova.

Paralele sa Korejskim ratom - „večito“ primirje

Kako se ova klanica može zaustaviti? Rusija ne želi da pregovara – naprotiv...

To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.

A šta sada treba da urade države Evropske unije?

Dobra vremena su za sada verovatno prošlost. I moramo razmišljati o tome kako oblikovati ova nova vremena. Ako dođemo do zaključka da nismo spremni da podržimo Ukrajinu onoliko koliko je potrebno, onda po mom mišljenju to moramo da saopštimo i eventualno otpočnemo pregovore. Ali, onda je Rusija s nama uradila baš ono što je htela, i nastaviće da radi šta hoće. A to je uništenje Ukrajine.

Pukovnik Markus Rajsner je oficir u austrijskoj vojsci, istoričar i član upravnog odbora Klauzevic mreže za strateške studije. Njegova objašnjenja vojne situacije u Ukrajini postala su poznata širokoj publici putem Jutjuba.

Intervju vodila Rebeka Bart (Kijev)za nemački javni servis ARD.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.