Ovoga nema u dnevniku

Inicijativa informativna prosvećenost (INA) objavila je svoju listu 10 tema koje, kako su važne, nisu imale odjeka u nemačkim medijima. Na osnovu predloga građana, članovi žirija INA su istraživali važnost i zastupljenost određenih tema i formirali ovu listu. Među članovima 27-članog žirija su ugledni i poznati novinari i proučavaoci medija. Evo njihovog izbora.

U Nemačkoj se stalno povećava broj ljudi sa posebnim potrebama; sve više njih je uspešno uključeno u radni život, ali o tome se ne zna gotovo ništa. Žiri INA smatra da nedostatak vesti o sugrađanima sa hendikepom doprinosi učvršćivanju postojećih predrasuda o njima. Na slici: dr. Klaudija Šmit sa Univerziteta u Dortmundu

Kada je 2015. EU od Portugalije tražila da sprovede drastične mere štednje, na vlast je stupio levičarski blok koji je bio protiv tih mera. Povećani su minimalni dohodak i penzije, poništene odluke o smanjivanju plata. I gle – deficit budžeta je drastično smanjen. O pozitivnim efektima portugalskog pristupa krizi u nemačkim medijima nije bilo izveštaja.

Monsun u Južnoj aziji iz 2017. je jedan od najžešćih u poslednjim decenijama, pogođen je 41 milion ljudi. U više zemalja je nastala humanitarna katastrofa, ali je za nemačke medije to bila marginalna vest – oni su zato do poslednjeg detalja prenosili vesti o uraganu Harvi koji je opustošio Teksas.

Prekovremen rad za plate koje su ispod propisanog minimuma – to je svakodnevica na velikim brodovima koji prevoze kontejnere s robom do Nemačke. Nemačka javnost ne zna ništa o tome. Medije ta tema očito nije zanimala.

Samo 12 odsto pacijenata u siromašnim zemljama dobija potrebne lekove ili serume – iako su oni često od životne važnosti. Glavni razlog tome su visoke cene lekova koje određuje farmaceutska industrija. A njen veliki deo čine nemački koncerni. O tome su nemački mediji izveštavali samo sporadično.

U Nemačkoj je u pogonu još osam nuklearnih elektrana koje će biti isključene do 2020. godine. No, nemačko okretanje alternativnim izvorima energije ne znači i da je stanovništvo zaštićeno od radijacije u slučaju havarije neke od 150 nuklearki koje okružuju ovu zemlju. Adekvatnih skloništa – nema.

Ljudi koji rade u kliznim smenama i zbog toga moraju da rade noću, izloženi su većem riziku po zdravlje od sugrađana koji imaju normalno radno vreme. Mediji su o tim opasnostima izveštavali samo sporadično, a o lošem odnosu političara prema toj temi – nikako.

Lekari i medicinsko osoblje psihijatrijskih ustanova su izloženi sve češćem nasilju psihički bolesnih osoba. Psihijatrijske ustanove su preopterećene, a s druge strane, oni koji u njima rade često nisu dobro obučeni u ophođenju sa bolesno agresivnim osobama. To za nemačke medije nije bila tema vredna pomena.

Vlada bivše Čehoslovačke je decenijama sprovodila prinudnu sterilizaciju Romkinja. Poslednji dokumentovan slučaj, doduše, zabeležen je u Češkoj Republici 2007. godine. Češka vlada se izvinila Romima, ali nikada nije nikome isplatila obeštećenje. Slične stvari su se dešavale i u Nemačkoj. Neinteresantno za medije. na slici: spomenik romskim žrtvama Holokausta u Češkoj.

U Čadu trenutno ima 700.000 izbeglica koje traže spas od terora i nasilja. Više od polovine od tog broja čine deca. I pored dobrih rezervi nafte, Čad je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Milion ljudi je ugroženo glađu; četiri miliona ljudi u toj zemlji je pothranjeno. Nemačka javnost o tome ne zna gotovo ništa.