Pet prema četiri
11. jul 2018.Vrhovni sud SAD svojim odlukama usmerava celu naciju. Prethodnih decenija sudije su donosile značajne odluke o temama kao što su rasna segregacija ili smrtna kazna. Američki predsednik Donald Tramp bi imenovanjem novog konzervativnog sudije mogao uticati na naredne decenije. Zato se imenovanje sudija – a Tramp je imao sreće da bira već dvojicu – smatra najznačajnijim postavljenjem koje vrši predsednik.
Devetočlani sud je prilikom brojnih odluka u proteklih nekoliko godina bio podeljen. Važne odluke su pale tesnom većinom pet prema četiri. Često su na jednoj strani bile sudije koje su imenovali republikanski predsednici, a na drugoj sudije koje su imenovali predsednici iz redova Demokrata.
U junu se povukao sudija Entoni kenedi, koji je doduše naginjao desnom spektru, ali je bio poznat i po tome što je priređivao iznenađenja svojim glasom. Ako Trampov kandidat Bret Kavana prođe u Senatu, solidna konzervativna većina u Vrhovnom sudu biće na duže vreme obezbeđena.
Svađa o abortusu
Vrhovni sud je, recimo, 1973. doneo odluku o abortusu. Žene su po toj odluci mogle abortirati do trenutka kada je fetus sposoban da sam preživi. Protivnici abortusa smatraju da je ta odluka potpuno pogrešna. I Tramp se zalaže za oštrije zakone. Nova većina u Sudu bi mogla poništiti ovu odluku. Udruženje protivnika abortusa „Operation Rescue“ je zauzelo stav da će podržati izbor novog sudije.
Međutim, tu se stvar još može zamrsiti. Umerene republikanske senatorke Suzan Kolins i Lisa Murkovski se za razliku od mnogih partijskih koleginica i kolega zalažu za pravo na abortus. Kolinsova je već izjavila da će odbiti svakog kandidata za Vrhovni sud koji se bude zalagao za ukidanje postojeće odluke. Ako ove dve političarke u Senatu glasaju protiv, novi sudija neće biti izabran. Međutim, u prošlosti se dešavalo i da senatori demokrata glasaju za republikanske predloge.
Nova sudska većina bi se mogla odraziti i na druge oblasti. Pre šest godina je Vrhovni sud odlučio da je obavezno zdravstveno osiguranje za sve američke građane principijelno u skladu sa Ustavom. Međutim, Tramp odavno želi da ukine odluku svog prethodnika Baraka Obame o obaveznom osiguranju. Svojim glasačima je to obećao, ali do sada to nije mogao da ostvari. Možda bi nova sudska većina bila blagonaklonija prema njegovim idejama.
Niz zakona pod znakom pitanja
Pred Vrhovnim sudom bi u narednom periodu mogla da završe i druga sporna pitanja kao što je izborni zakon, zakonitost ukidanja propisa o zaštiti životne sredine, reforma regulisanja doseljavanja kao i antidiskriminacioni zakoni koje Republikanci oštro kritikuju.
Pre li kasnije Sud će se pozabaviti istragom koju vodi specijalni državni tužilac Robert Miler, koji proverava da li je 2016. bilo tajnih dogovora Trampovog izbornog štaba sa ruskom stranom o uticaju na rezultat predsedničkih izbora. O pravnim posledicama Milerove istrage mogao bi odlučiti Vrhovni sud.
Upitno je da li bi republikanska većina u Sudu donela odluku protiv republikanskog predsednika. Skoro je izvesno da će se sudska praksa promeniti. Noje cirher cajtung o tome piše: „Upravo u društvenopolitičkim pitanjima na pomolu je promena sudske prakse. Progresivni blok će češće nego do sada biti u manjini.“