Pioniri elektronske muzike
6. maj 2020.
Krajem šezdesetih godina, Ralf Hiter i Florijan Šnajder, tada studenti muzičke akademije, rešili su da mimo svih angloameričkih uticaja pokušaju da stvore novu nemačku muziku. Krajem 1968. su osnovali bend „Organizacija“ i mnogo eksperimentisali sa psihodeličnom muzikom, a dve godine kasnije se pretvorili u „Kraftverk“ – u prevodu: „Elektrana“. Posle različitih akustičkih psihodeličnih performansa, 1973. se odlučuju da potpuno pređu na elektronske instrumente i elektronski zvuk melodija koje su ostale deo istorije, poznate kao: „Autoban“; „Neonska svetla“, „Model“, „Roboti“, „Brojevi“, „Čovek-mašina“, „Radioaktivnost“, „Kompjuterski svet“, ili „Muzika non-stop“…
Nakon što su neke od stvari grupe Kraftverk dospele na top-liste mnogih zemalja, među kojima i Srbije, odnosno bivše Jugoslavije – najveći uspeh su tokom sedamdesetih godina imali „Kompjuterski svet“ i „Neonska svetla“ – došlo je i vreme da promene tok istorije savremene muzike. U tome je na neobičan način učestvovao njujorški disk-džokej i muzičar Afrika Bambata. Kratak izlet u Ameriku: Bambata 1982. zajedno sa grupom „Soulsonik fors“ izvodi istorijsku numeru „Planet rock“ – pesmu koja se smatra prvim repom, ali i pra-pretečom tehno-muzike. U tu stvar on je ugradio jedan rif iz kompozicije Trans Evropa ekspres grupe Kraftverk.
Svojim putem
Upravo ovaj rif koje se čuje na kraju zapisa iz 1982. zainteresovao je par mladih američkih muzičara, kao što su Derik Mej, Huan Atkins i Džef Mils. Zvučao im je tajnovito i zanimljivo i poželeli su da saznaju ko ga je stvorio. Priča ih je, naravno, vodila ka grupi Kraftverk – o kojoj su zatim mnogo saznali i čijim radom su se oduševili, rešivši da se i sami okušaju sa komponovanjem hipnotičkih ritmova i elektronskim zvukom. Tako je rođena tehno-muzika, odnosno, detroitska tehno-škola, koja je zajedno sa čikaškim tehno-zvukom postala pra-postojbina tehna.
Ali, grupa Kraftverk je išla svojim putem, ne uklapajući se ni u jedan pravac, i stvarajući sazvučja i teme koje su plenile mase. U svakoj od decenija su imali neku vrstu uspona u radu: osamdesetih godina bio je to koncept električnog kafea, a devedesetih je to bilo stvaranje zanosnih plesnih ritmova do kojih su došli obradom svog dotadašnjeg opusa.
Za njih govori samo njihova muzika
2004. godine, već dobrano zašli u pedesete, krenuli su na svetsku turneju koja je predviđala 105 koncerata od Kanade preko Sad i južne Amerike, Evrope i Azije do Australije. Svi koncerti su unapred rasprodati, a većina je reprizirana, to jest, uglavnom su za jedno veče držali po dva koncerta. Mnogi su plakali kao što su plakale šiparice na koncertima Bitlsa. No, grupu Kraftverk je Njujork tajms odavno nazvao „Bitlsima elektronske muzike“.
Tokom svoje karijere, grupa Kraftverk je nekoliko puta menjala članove, pri čemu su do 2009. okosnica kvarteta uvek bili Ralf Hiter i Florijan Šnajder. Pomenute godine, Šnajder je napustio grupu. Ima 65 godina i dosta mu je. Hiter radi dalje. Uz njega su Fric Hilpert i Hening Šmic, koji su u bendu već više od 20 godina, a Šnajdera je zamenio Štefan Pfafe.