Pisac, Jevrejin i nobelovac napunio 80
2. oktobar 2008."Verujem da svedoci, oni koji su preživeli, imaju vrlo važnu, najvažniju ulogu. Oni jednostavno mogu da izgovore reči proroka: ja sam bio tamo“.
Eli Vizel je bio tamo. Preživeo je holokaust i može da govori o masovnoj likvidaciji Jevreja. Sa 16 godina deportovan je iz Transilvanije i, kako sam kaže, ubačen u svet zločina i mučenja. Njegovi roditelji i mlađa sestra umrli su u koncentracionom logoru. Na 60-godišnjicu oslobađanja Aušvica, Vizel je u govoru u UN istakao koliko je teško svedočiti. Za svedoke su reči smetnja a ne pomoć. Ne postoje reči koje bi mogle da opišu kako to izgleda kada je smrt pravilo, a život čudo.
"Nadao sam se da neću nadživeti oca"
Eli Vizel je u autobiografskom romanu "Noć", 1958. godine bespoštedno i vrlo precizno opisao užas holokausta. Govorio je i o životu Jevreja u šestodnevnom junskom ratu. Čak i kada kritičari njegov literarni stil ocenjuju kao osrednji a za njegove nastupe tvrde da su orijentisani ka profitu, činjenica je da njegove reči uvek imaju težinu. U knjizi "Pesma mrtvih“ opisao je život u logorima smrti. Sa ocem je bio u Aušvicu:
"Spavali smo u istom sanduku, delili hleb i supu. Bili smo bliski kao nikada do tada. Pričali smo mnogo, ali nikada o smrti. Nadao sam se da neću nadživeti svog oca“.
Ta nada mu se nije ispunila. Eli Vizel je iz Aušvica odveden u Buhenvald gde je 11. aprila 1945. godine oslobođen. Radio je kao novinar za UN. Tvrdio je da nije političar i zato nije prihvatio ponudu da bude naslednik Moše Kaceva i postane predsednik Izraela. 1986. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir.
"Bez sećanja nema kulture. Bez sećanja nema civilizacije, društva i budućnosti“, kaže Eli Vizel.