Pitanja bez odgovora
4. novembar 2016.Serija ubistava oduzimala je dah inspektorima širom Nemačke. Bili su očajni jer nisu mogli da pronađu trag koji bi ih odveo do počinioca. Ko stoji iza ubistava devet ljudi počinjenih od 2000. do 2006? Sve žrtve su ubijene istim oružjem. Serija krivičnih dela je nezvanično, ali i lakomisleno i bez ikakvog pijeteta prema žrtvama dobila naziv „doner-ubistva". Žrtve su naime uglavnom bile turskog porekla, a doner je turski specijalitet. Za policiju skoro nikakvu ulogu nije igrala ideja da se radi o ubistvima s rasističkom pozadinom. Bilo je govora o obračunu i ubistvima iz osvete u mafijaškim strukturama, osumnjičeno je čak i nekoliko članova porodica žrtava. Zbog toga je i vladala velika zapanjenost i javnosti i policije kada se otkrila stvarna pozadina serije zločina.
Pre pet godina (4.11.2016.) izbila je vatra u jednoj kamp-kućici, odmah nakon neuspele pljačke banke u Ajzenahu. U zgarištu su pronađena dva tela. Bili su to leševi Uvea Benharta i Uvea Mundlosa koji su navodno izvršili samoubistvo. Njih dvojica su bili poznati kao pripadnici ekstremne desnice. Od 1998. su skoro 14 godina živeli u ilegali. I dok su oni izveli samoubistvo kako ne bi bili uhapšeni, njihova prijateljica je zapalila zajednički stan u gradu Cvckauu, poslala medijima pismo u kojem otkriva postojanje terorističke ćelije i predala se policiji.
Očekuje se objašnjenje
Beate Čepe je od maja 2013. prvooptužena na klupi suda u Minhenu. Optužena je za ubistva devet migranata, ali i jedne policajke. Mišel Kizeveter je verovatno takođe bila žrtva iste grupe. Njena smrt je bila posebno zagonetna jer se ne može ubrojati u ubistva koja imaju rasističku pozadinu. To je samo jedno od brojnih otvorenih pitanja u slučaju ćelije Nacional-socijalističkog podzemlja (NSU). Pet godina od otkrića ove ćelije deluje malo verovatno da će se otkriti svi detalji serije ubistava.
Čepe je u decembru 2015. konačno prekinula ćutnju u sudnici i tvrdi da nije imala ništa sa ubistvima. Umesto toga je optužila dvojicu prijatelja da su oni počinili sve zločine bez njenog znanja. Bilo je veliko razočaranje za porodice žrtava kada je njen advokat pročitao tu izjavu. Porodice žrtava su razočarane i držanjem četvorice optuženih koji se terete za pomaganje pripadnicima ćelije NSU.
Skandali obaveštajnih službi
Žrtve porodica su razočarane i jer smatraju da državno tužilaštvo i organi bezbednosti ne pokazuju dovoljnu volju za rasvetljavanje svih događaja. Tako su samo nekoliko dana nakon otkrića ćelije NSU uništeni akti nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka koji su imali veze s tom terorističkom grupacijom. Više doušnika nemačke obaveštajne službe umrlo je pod delimično nerazjašnjenim okolnostima. Redovno se odbijaju zahtevi porodica žrtava, koje se u procesu pojavljuju kao sporedni tužioci, da se u proces uvedu akti koji su još uvek pod oznakom tajnosti ili da se pozovu dodatni svedoci. Sve to navodi porodice žrtava da pomisle kako službe znaju mnogo više nego što žele da kažu.
Brojni parlamentarni odbori koji su se na saveznom ili pokrajinskom nivou pozabavili ovom serijom ubistava samokritično priznaju da je država zakazala na svim poljima. Početkom oktobra je advokat Karsten Ilijus i još trojica njegovih kolega koji zastupaju porodice žrtava podneo krivičnu prijavu protiv Službe za zaštitu ustavnog poretka – zbog ometanja pravde i zadržavanja dokumenata na uvid. Ilijus kaže da je nakon tri i po godine procesa jednostavno „besan". Na strani organa vlasti „nema ozbiljne volje da se stvari razjasne". Pred sudom u Minhenu on zastupa interese Elif Kubašik, čiji je muž Mehmet 2006. ubijen u kiosku u Dortmundu.
Razočarani i kancelarkom
Advokat Ilijus žestoko kritikuje i kancelarku Angelu Merkel, koja je na komemoraciji za žrtve serije zločina NSU obećala da će učini sve „da razjasni ubistva". Na tome će se raditi „punom parom", rekla je Merkelova u februaru 2012.
Ilus smatra da o tome nema ni govora. On od kancelarke očekuje da u okviru svojih pravnih mogućnosti izvrši pritisak na Ministarstvo pravosuđa i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Veruje da bi se tako mogao ubrzati proces. Ipak, s obzirom na ono što se zbivalo u proteklih pet godina, smatra da je malo verovatno da će doći do toga.
Većina medija, a time i javnosti, već dugo pokazuje mali interes za kompleksno pitanje delovanja terorističke ćelije NSU. Za naslove u novinama pobrinula se tek nedavno odluka prvooptužene da progovori u sudnici, te otkriće tragova DNK Uvea Benharta na mestu gdje je otkriveno telo jedne davno ubijene devojčice. I jedno i drugo je bilo spektakularno, ali nije doprinelo razjašnjenju serije ubistava. Očekuje se da bi presuda na sudskom procesu mogla da bude izrečena u proleće.
Suočavanje celog društva sa nasilnim i ubilačkim delovanjem desničarskog ekstremizma tek je na početku. To smatra i Štefan Kremer, šef Službe za zaštitu ustavnog poretka u saveznoj pokrajini Tiringiji iz koje je i delovala ćelija NSU: !Moramo priznati da je broj pitanja bez odgovora ostao isti kao i na početku."