Pitanje reparacija za Berlin je rešena stvar
7. avgust 2017.
Zvanična Varšava proteklih dana više puta je prizivala duhove nemačkih ratnih reparacija za Poljsku. Još 2004. godine je jedna posebno formirana komisija zaključila da samo šteta koja je počinjena u glavnom gradu Poljske tokom Drugog svetskog rata iznosi više od 45 milijardi dolara. Tu komisiju je, inače, sazvao Leh Kačinjski, u to vreme gradonačelnik Varšave. A otkada je nacionalno-konzervativna stranka „Pravo i pravda“ (PiS) njegovog brata Jaroslava ponovo na vlasti u Poljskoj, ta tema neprestano opterećuje nemačko-poljske odnose.
Jaroslav Kačinjski je, neposredno nakon što je PiS preuzela vlast, u jednom intervjuu izjavio da Poljska i Njemačka imaju nerešene račune iz Drugog svetskog rata. „Pitanje reparacija između dva suseda nije završeno.“ Tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer odgovorio je Kačinjskom pismom u kome je naveo da ne postoje osnove za te poljske zahteve jer je Poljska odustala od isplate reparacija 1953. godine. Poljska vlada je tada zaista odustala od zahteva svog od zapadnog suseda – jedino što je taj zapadni sused tada bila Istočna Nemačka – DDR. Danas zvanična Varšava navodi da je tadašnju komunističku Poljsku Moskva prinudila da odustane od zahteva za odštetom.
U Varšavi se u međuvremenu otišlo i korak dalje. Poslanik vladajuće stranke Arkadijuš Mularčik uputio je Službi za analitiku poljskog parlamenta Sejma zahtev da se proceni ima li Poljska, prema današnjem međunarodnom pravu, izglede da dobije odštetu. Odgovor bi trebalo da stigne krajem ove sedmice, u petak 11. avgusta.
Sporazumi ostaju na snazi?
Što se tiče nemačkih pravnih stručnjaka, za njih je to pitanje odavno završeno. Stručnjak za međunarodno pravo Johen Frovajn, bivši direktor hajdelberškog instituta „Maks Plank“, još 2004. je, zajedno s jednim poljskim istoričarem, pripremio naučnu studiju na tu temu. Frovajn danas smatra – a tog mišljenja je bio i 2004. – da su zahtevi iz Varšave bezizgledni. Prema njegovom mišljenju, to pitanje je „pravno rešeno i da je okončano". Frovajn pritom podseća i na međunarodni Sporazum o nemačkom ujedinjenju u kojem postoji stavka koja jasno daje do znanja da neće biti daljih reparacija.
Frovajn odbacuje i argumente poljskog ministra obrane Antonija Mačijereviča koji poljsku odluku iz 1953. smatra nevažećom zato što, kaže, komunistička Poljska tada nije bila suverena država. „Poljsko odustajanje od nemačkih reparacija iz 1953. godine ostaje važeće“, ističe nemački pravni stručnjak. „To što se ustavna situacija u Poljskoj promenila, i što Poljska više nije komunistička zemlja, ne menja ništa kada je reč o pravosnažnosti te izjave (iz 1953). I mnogi drugi sporazumi koje je Poljska tada sklopila takođe ostaju na snazi.“
Politički manevri
Slično razmišljaju i nemački političari. Poslanik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Karl-Georg Velman podseća ne samo na međunarodnopravno obavezujući karakter dogovora iz 1953. godine, već upućuje i na današnji nemački doprinos budžetu Evropske unije od kojeg, kaže, Poljska profitira. „Mi bismo rado da podsetimo vladu u Varšavi na to da Poljska svake godine dobije 14 milijardi evra od Evropske unije“, kaže Velman za DW. „Poljska je najveći neto-primalaca novca iz budžeta EU, a Nemačka najveći uplatilac. Od tih 14 milijardi evra, nemačke su četiri milijarde – i to je tako već godinama. Nemačka je uvek bila na strani Poljske i bila je zemlja koja se najviše založila za to da Poljska postane, ne samo članica NATO, već i Evropske unije. Poljska je od toga dramatično profitirala“, izjavljuje poslanik CDU: „To što se sada to dovodi pod znak pitanja tim čudnim zahtevima, ne nailazi na razumevanje u Evropi.“
Za predsedavajućeg Nemačko-poljskoj parlamentarnoj grupi u Bundestagu Tomasa Norda, člana nemačke Levice, diskusija o ratnim odštetama samo je „politički manevar" poljske vlade u aktuelnim političkim sukobima s Nemačkom i Evropskom unijom. Nord ističe da je u suštini uvek dobra stvar kada se ukazuje na odgovornost Nemačke za Drugi svetski rat i da je „moralno potpuno korektno i opravdano“. Ali, dodaje, „ako se to poveže s reparacijama, povećava se moralni pritisak na nemačku stranu i to se može iskoristiti za unutarašnjepolitički sukob – samo što to onda nije međunarodnopravno opravdano. A moralna krivica Nemačke prema Poljskoj“, dodaje poslanik Levice, „uvek će ostati“.
To je ujedno i stav nemačke vlade: portparolka Ulrike Demer nedavno je novinarima na pitanje o toj temi odgovorila da se Nemačka oseća „politički, moralno i finansijski odgovornom za Drugi svetski rat". Ali je takođe dodala i da je pitanje reparacija u prošlosti rešeno – i pravno, i politički.