Pod pritiskom sporazum Turske i EU oko izbeglica
31. decembar 2019.
Idlib, poslednje uporište džihadista, već sedmicama je pod teškom paljbom s kopna i iz vazduha. Zbog stalnih napada rusko-sirijskih snaga, američka lekarska komora je već zatvorila dve velike bolnice.
Osim toga, kako za DW svedoči jedan portparol međunarodne humanitarne organizacije Medico International, ciljano je napadnuto više od 100 bolnica. Pod ovim uslovima mnogi se odlučuju da napuste svoje domove. Prema informacijama humanitarne organizacije Response Coordination Group od novembra je ovo područje napustilo 217.000 stanovnika.
Upozorenje Turske
Zbog toga je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio na novi izbeglički talas iz Sirije. Kao i 2015. i ovaj put bi veći broj izbeglica mogao da se uputi ka Evropi. Erdogan je već najavio da njegova zemlja neće sama moći da savlada toliki broj izbeglica i dodao: „Sve evropske zemlje, posebno Grčka, će osetiti negativne posledice".
U Berlinu su izgleda shvatili poruku i zato nemačka kancelarka Angela Merkel, kako javlja dnevnik Zidojče cajtung, planira još u januaru da poseti Ankaru. Jedna od tema će svakako biti i sporazum o izbeglicama sklopljen 2016. između EU i Turske.
Erdogan hoće nove pregovore
Ovaj sporazum, između ostalog, Tursku obvezuje da krijumčare ljudi sprečava u pokušaju prebacivanja migranata iz Turske na grčka ostrva. Zauzvrat je Brisel Ankari obećao šest milijardi evra za zbrinjavanje izbeglica koje borave u Turskoj. Sporazum osim toga predviđa i proterivanje migranata koji nemaju izgleda za azil - iz Grčke nazad u Tursku. Istovremeno EU za svakog, tako proteranog migranta, otvara vrata jednom izbeglici iz Turske koji ima izgleda na ostanak u EU-u, pri čemu se uglavnom radi o ratnim izbeglicama iz Sirije. Dodatno, Brisel se obvezao na brzo ukidanje viza turskim državljanima i nastavak pregovora o članstvu Turske u EU.
No Turska sada, s obzirom na nove izbeglice, hoće ponovno da pregovara o ovom sporazumu. Erdogan je još letos zapretio da će otvoriti vrata prema Evropi, ukoliko EU ne pojača pomoć za 3,6 miliona sirijskih izbeglica koliko ih se nalazi u zemlji.
Nemačkom ministru unutrašnjih poslova Horstu Zehoferu ovi planovi su već predstavljeni kada je početkom oktobra boravio u Grčkoj i Turskoj.
Sporazum funkcioniše
Sociolog i stručnjak za migracije Gerald Knaus u intervjuu za web.de objašnjava kao je sporazum s Turskom do sada ispunjavao svoj zadatak. „Od potpisivanja sporazuma je tek mali broj izbeglica došao do EU", kaže Knaus koji važi kao jedan od autora ovog sporazuma.
No među oko 50.000 migranata, koliko ih je ove godine dospelo do grčkih ostrva, manje od trećine su Sirijici. Osim toga većina Sirijaca koji žive u Turskoj i ne želi u EU. „Dok god Sirijci tamo uživaju vremenski neograničenu zaštitu, imaju pristup obrazovnom i zdravstvenom sistemu a njih 1,7 miliona prima socijalnu pomoć od EU, tako će i ostati", smatra Knaus. No ovaj status treba i dalje finansirati.
Novi teret za Grčku
Bez finansijske pomoći Turskoj, situacija bi se pogoršala. No to, kako smatra Knaus, ni jedna ni druga strana ne želi i to ih upravo tera na saradnju. EU osim toga trenutno još ima manevarskog prostora kada je u pitanju odnos prema izbeglicama. No zavisnost od odluka Ankare je uvek prisutna.
U senci toga Grčka za sledeću godinu očekuje 100.000 novih izbeglica. Prema informacijama grčke vlade, samo za poslednjih šest meseci na grčka ostrva je pristiglo 45.000 novih migranata.
Za EU to znači da se mora ubrzati proces donošenja odluka o azilu na grčkim ostrvima. Ove godine je mesečno proterano svega 14 migranata. Zbog toga je pritisak na grčki azilski sistempojačan i on je pred potpunim slomom.
Zato je prilikom pregovora o budućnosti sporazuma EU-Turska na kocki više od sudbine sirijskih izbjglica. „Ako ovoj sporazum zbog grešaka EU propadne a Evropske unija pritom povredi sopstvene vrednosti, u budućnosti niko više neće ozbiljno shvatati sporazume ove vrste", smatra Knaus.