Poslednje što bi sada bilo potrebno predsedniku Trampu, jeste uspeh u pregovorima s Rusijom. Teško je proceniti šta bi se dogodilo kada bi se Moskva i Vašington saglasili oko primirja u Siriji ili pronašli rešenje za budućnost Ukrajine. Svaka saglasnost između Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, još više bi povećala ionako veliku sumnjičavost prema predsedniku koja vlada među demokratama, ali i mnogim republikancima u Kongresu. Tramp, dakle, mora Moskvu da zamoli za strpljenje pre nego što započne svojevrsni period smirivanja napetosti.
Niko to ne shvata bolje od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Taj 67-godišnjak, do sada je i dočekao i ispratio mnoge američke političare, ali ovakav haos u glavnom gradu SAD verovatno nije doživeo nikada. Američki političari skoro da su sasvim zabavljeni sami sobom. Veliko pitanje glasi: da li je i ako je u kojoj meri Kremlj uticao na ishod američkih predsedničkih izbora? Istraga će, nakon otpuštanja direktora FBI Džemsa Komija da se oduži. Možda će da traje i godinama.
Ako je namera ruske vlade 2016. godine bila da ograniči sposobnost akcije poslednje svetske velesile, onda je taj cilj postignut. Poverenje demokrata u Trampa na najnižem je nivou ikada. Zato nema većine za izglasavanje važnih zakona, kao što je recimo onaj o poreskim reformama. Pa ni republikanci u Vašingtonu nisu jedinstveni. Oni doduše kontrolišu i Kongres i Belu kuću, ali im nedostaje snage za novi politički početak nakon Obaminog mandata. Nad institucijama u Vašingtonu poput magle se nadvilo nepoverenje.
Za Kremlj su to dobre vesti. Oslabiti i paralisati protivnika – šta bi Putin bolje mogao da poželi? Ruski ministar spoljnih poslova u Vašingtonu jedva da je mogao da sakrije svoje veselje. Tokom konferencije za novinare više puta je morao da se nasmeje kada je odgovarao na pitanja o ruskoj ulozi u američkoj predizbornoj kampanji. Lavrov je bio opušten, osećao se sigurno. On je predstavljao Rusiju kao državu koja sa SAD ravnopravno diskutuje o međunarodnim problemima: situaciji u Siriji, u Avganistanu, u Ukrajini.
Lavrov je ministar spoljnih poslova od 2004. godine, pre toga je svoju zemlju predstavljao u Ujedinjenim nacijama. Taj iskusni diplomata sada se u Beloj kući sreće s političkim novajlijama. Kada se vrati u Moskvu, moći će da izvesti da Tramp u skoroj budućnosti, iz unutrašnjepolitičkih razloga, neće ukinuti sankcije. Ali i to da će Tramp sprečiti uvođenje nekih strožijih mera.
Čini se da je politička dinamika na strani Kremlja. Rusija organizuje mirovni proces za Bliski istok i poziva SAD da se priključe – a ne obratno. Rusija pregovara s talibanima u Avganistanu o budućnosti te zemlje. Koalicija u Kabulu, koju podržavaju SAD, nalazi se u defanzivi. Pa čak i ako se borbe na Bliskom istoku nastave, Rusija i od toga profitira. Oko 7.000 ruskih državljana, većinom sa Kavkaza, podržavaju islamiste u Siriji i na drugim mestima. U interesu Moskve nije da se vrate u otadžbinu i tamo izvrše terorističke napade. To pogotovo važi uoči predsedničkih izbora u Rusiji 2018. godine.