Pokušaj odlaska pretvorio se u pakao

Suđenje optuženima za tu operaciju krijumčarenja ljudi je u toku, a ceo slučaj još jednom ukazuje na to koliko su ljudi sa Kosova izolovani.

Emšir, bučno predgrađe u jugoistočnom delu Prištine koje je posle rata doživelo pravi građevinski bum. Ljudi, novac i optimizam preplavili su glavni grad Kosova pošto su se srpske policijske i vojne snage 1999. godine povukle. Ipak, deset godina kasnije, Kosovo je i dalje jedno od najnerazvijenijih regiona u Evropi. Blerim Rama želeo je da pobegne. Sa suprugom Elvirom i dvoje dece, 14. oktobra 2009. u sedam sati ujutru, seli su u „Pasat“ ispred hipermarketa maksi u Emširu. Cilj je bio: bolji život u Nemačkoj. Ilegalni put koštao ih je 6.300 evra. Krijumčari su celu porodicu prevezli promenivši pet automobila.

Spasavanje života

Konačno, ukrcali su ih na čamac na obali Tise, na granici između Srbije i Mađarske. Čamac se prevrnuo. U sred noći, borili su se za život u ledenoj vodi. Tako je to opisao Rama u sudnici na Kosovu. „Odustao sam. Onda sam čuo suprugu kako doziva našeg sina. Zgrabio sam ćerku i došao do supruge. Držala je našeg sina u naručju. Zgrabio sam i njega i rekao ženi da ide i da ću ja izvući decu.”

Rama i njegova deca su preživeli, vrativši se na obalu Tise na srpskoj strani. Deca su bila na bezbednom, ali njegova supruga i 14 ostalih, uglavnom kosovskih Albanaca koji su pokušavali da dođu do Evropske unije i Švajcarske, utopili su se. U narednih nekoliko nedelja pronađeno je sedam tela. Elvirino takođe. Za ostale se pretpostavlja da su se udavili. Sada se osmorici optuženih sudi za ilegalno prebacivanje ljudi u Evropsku uniju za 3.000 do 8.000 evra. To je mnogo novca za ljude na Kosovu koji mesečno zarađuju manje od 300 evra i gde je nezaposlenost iznad 40 odsto. A bekstvo sa Kosova je izuzetno teško.

Građanima su potrebne vize za skoro sve zemlje sveta

Ambasada Nemačke je u diplomatskom delu Prištine Dragodanu. Oko 100 ljudi hrabro čeka u redu na temperaturi ispod nule. Većina njih čeka na vizu. Lindita Azemi prijavila se pre pet nedelja. Bila je već jednom u Nemačkoj i sada želi da vidi prijatelje i familiju kao i da malo obiđe zemlju. „Želim da vidim Berlin i Minhen ovaj put. Ili neki drugi grad.” „A šta vam je potrebno za odlazak u Nemačku?“ „Mnogo dokumenata. Traže mnogo stvari na uvid. Previše stvari. Mislim da nema razloga za to, za nas je to stvarno teško”.

Evropska komisija nije ukinula vize Kosovu i građani Kosova jedini su na Balkanu koji moraju da imaju vize za kraći boravak u Šengenskoj zoni. Krajem prošle godine vize su ukinute Albaniji i Bosni i Hercegovini. Vlada Kosova smatra da je dovoljno uradila na primeni zakona i tehničkih uslova za viznu liberalizaciju, ali Evropska komisija ne deli isto mišljenje. Glavna zamerka je da Kosovo nema pravi plan za readmisiju ilegalnih imigranata i da odbija prijem azilanata.

Ne postoji politička volja za liberalizaciju?

Izvršni direktor kosovske Inicijative za stabilnost Enđeluše Morina slaže se da Vlada nije dovoljno uradila, ali isto tako dodaje i da u EU ne postoji politička volja za viznu liberalizaciju, posebno među pet zemalja koje nisu priznale Kosovo. Za nju su to zastarela shvatanja: „Stvari su se promenile. Kosovo je u poslednjih deset godina napredovalo. Imidž Kosovara nije isti kao u devedesetim. Polovina populacije je omladina. Mladi su drugačiji, imaju drugačije poglede. Žele da steknu odgovarajuće obrazovanje u Evropi. Imaju iste želje kao vršnjaci u Evropi. Samo im pružite priliku, mišljenjem da oni nisu tako loši.”

Plan Rame i njegove porodice da se nastane u Nemačkoj bio bi ilegalan i da ne postoji vizni režim za Kosovo. Ali, njihovo putovanje bi bilo lakše i daleko sigurnije. Suđenje krijumčarima je u toku. U međuvremenu, vlasti Kosova su paralisane posle pada vlade u novembru, što je još više odložilo pitanje vizne liberalizacije.

Autori: Nejt Tabak, Jelena Kulidžan

Odg. urednik: Jakov Leon