Moguća Jamajka-koalicija između Demohrišćana (CDU/CSU), liberala (FDP) i Zelenih obično se opisuje kao „koalicija bez alternative“. To jeste tačno, ali ne znači nužno da je to rešenje daleko od idealnog. Naprotiv, Jamajka je obećavajuća novina u politici Savezne Republike Nemačke. Ona ne samo da unapređuje političku kulturu, već bi mogla i da reši i različite probleme.
Još pre izbora za Bundestag mnogi su se žalili na navodni nedostatak diverziteta i alternativa u nemačkoj politici i da je u „velikoj koaliciji“ (Demohrišćani i Socijaldemokrate, prim. red.) sve bilo isto. Na dan izbora 24. septembra, Nemci su žestoko kaznili dotadašnju vlast – „veliku koaliciju“. Prema tome, koalicija Demohrišćana sa dve manje, etablirane stranke odražava volju birača.
Ni desno, ni levo
Tradicionalne političke granice poslednjih godina donekle su se pomerile. Slogan CDU i Angele Merkel glasi: „Sredina“. FDP je u pojedinim pitanjima orijentisan desno od Unije, a teme Zelenih su u političkom spektru pomalo salonske. Jamajka-koalicija zato neće biti ni desno, ni levo – niti će biti izraz apsolutne moći političkog centra kao velika koalicija. U idealnom slučaju, Jamajka bi mogla da bude forum za nove ideje, kako bi se prevazišle stare političke barijere.
Dugo se činilo da je saradnja „glavnih neprijatelja“ – Liberala i Zelenih – nemoguća. Međutim, sada je došlo vreme da se zrelo promisli – privredna snaga i ekološka svest nisu stvari koje su međusobno suprotstavljene i tako se i ne smeju posmatrati. Neefikasne inicijative o klimatskim promenama kratkog su daha, baš kao i ekonomija koja uništava životnu sredinu. To su dve teme u kojima bi produktivna saradnja Liberala i Zelenih Nemačkoj mogla da bude od koristi.
Od FDP-a i Zelenih sada se očekuje ne samo da slede sopstvene programe kako bi suština stranke ostala nepromenjena, već i da „gledaju dalje od svog nosa“ i da razmišljaju malo šire. Populisti etabliranim strankama sve više prebacuju da se rukovode samo sopstvenim interesima i da zanemaruju narod. Jamajka je zato odlična prilika da se pokaže da to nije tačno.
Idealna liderka političkih eksperimenata
A Angela Merkel? U izbornoj noći Martin Šulc (SPD) je izjavio da je ona „usisivač ideja“. Ta metafora zapravo pokazuje najveću snagu Merkelove: njenu sposobnost da ideološke odrednice ostavi po strani, a u korist praktičnih rešenja. Ona je dakle idealna liderka političkog eksperimenta u „zemlji ideja“.
Još jedna prednost Jamajke je i to što će uloga najveće opozicione stranke sada pripasti SPD-u. Bilo bi dobro ako bi ta stranka zbog toga povratila ugled koji je izgubila pod Angelom Merkel. A još važnije je to što će Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koja je nastala iz protesta onih koji zavide, onih koji tako malo cene i razumeju moderno i heterogeno društvo, biće u parlamentarnom poretku potisnuta na dno.
Bez sumnje, koalicija Jamajka vladaće sa mnogo manje konflikata od dosadašnje „velike koalicije“. I to je dobro. A ako se međustranačke prepirke i razmimoilaženja pretvore u kreativnu energiju, onda će rezultat „bez alternative“, biti ujedno i dobar rezultat.