Poljak koji je sporan za Poljsku

Donald Tusk želi da i u sledećem mandatu bude predsednik Saveta Evropske unije i, s obzirom na to da ga podržavaju gotovo sve članice, ta tačka dnevnog reda trebalo je u suštini da bude rešena za par minuta. Ali, umesto toga, rasprave na sastanku predsednika država ili vlada EU u Briselu će biti – jer se upravo Tuskova otadžbina Poljska protivi njegovom ponovnom izboru.

Nacionalistička i konzervativna predsednica poljske vlade Beata Šidlo poslala je pismo svim članicama EU u kojem ih upozorava da Varšava ne želi da prihvati Tuska. Tusk je bio predsednik vlade Poljske i član je danas opozicione Građanske platforme (PO), a aktuelna premijerka optužuje ga da se, kao predsednik Saveta EU, „na nedozvoljen način“ mešao u poljsku unutrašnju politiku. „Ne možemo da dozvolimo nikakav opasan presedan“, stoji u pismu iz Varšave.

„Tusk? Nipošto!“ i „Tusk? Naravno!“

Poljska je besna na Tuska zbog svađe koju Varšava vodi sa Evropskom komisijom već više od godinu dana. Brisel optužuje vladajuću garnituru u Poljskoj da zloupotrebljava većinu u parlamentu kako bi doslovno bacila kroz prozor sve principe pravne države. Tu se prvenstveno radi o ograničavanju slobode rada tamošnjeg Ustavnog suda i to čak ni predsednik Saveta EU Tusk nije mogao da prećuti: još prošlog decembra upozorio je Varšavu da mora da se pridržava principa pravne države.

Već i samo zbog toga izbor Tuska je „crvena marama“ pred očima nacionalističkog konzervativnog vođe Partije pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog. Ta stranka i on lično takođe optužuju Tuska da je odgovoran za pogibiju Jaroslavljevog brata Leha Kačinjskog koji je stradao u padu aviona 2010. kod ruskog Smolenska. Zvanični rezultati istrage pokazali su da su za pad aviona bile krive vremenske prilike i greška pilota. Ali u konzervativnom PiS-u smatraju da tu postoji nekakva zavera u kojoj mora da je učestvovao i tadašnji poljski premijer Donald Tusk.

„Imamo mi i boljih Poljaka“

Naravno da Varšava želi da Poljak i dalje bude na čelu Saveta EU i zato je kandidovala konzervativni poslanika u Evropskom parlamentu Jacek Sarjuša Volskog – koji nema baš nikakve šanse da prođe.

Kako se može čuti iz krugova bliskih vladi u Berlinu, ponovni izbor Tuska je „gotova stvar“, jer, prenose ti izvori, Varšava za izbor Sarjuša Volskog nema nijedinog saveznika među ostalim zemljama-članicama Unije. I nemačka kancelarka Angela Merkel uverena je da Tusk „radi dobar posao“ u posredovanju u kriznim vremenima. Varšava doduše tvrdi da je podržava prijateljska Mađarska, ali među Mađarima u Briselu niko nije hteo ni da potvrdi, niti da demantuje tu tvrdnju. Kažu: „Na šefovima je da odluče“. Formalno, predsednika Saveta EU trebalo bi da izabere „kvalifikovana većina“, dakle najmanje 20 zemalja u kojima živi bar 65 odsto stanovništva Unije.

„Zapadni Balkan se neće ostaviti po strani“

U stvari, na ovom sastanku šefova država ili vlada EU trebalo je da se raspravlja o mnogo važnijim temama – pre svega o perspektivi za učlanjenje u Evropsku uniju svih zemalj Zapadnog Balkana. Te zemlje ne smeju da steknu utisak da se Evropska unija sada samo još bavi sama sobom, predsednikom SAD Donaldom Trampom ili „bregzitom“, rekao je uoči sastanka jedan neimenovani predstavnik Nemačke za DW. Pažljivo se prati razvoj i sve što se događa u neposrednom komšiluku Evropske unije i o tome se raspravlja. I sekretarijat Saveta EU potvrdio je da će na ovom sastanku još jednom biti ponovljeno obećanje da će mir na Balkanu biti osiguran evropskom perspektivom svih država tog regiona.

Druga važna tema jeste privreda u Evropskoj uniji. Evropska komisija tvrdi da se ona oporavlja bolje nego što se očekivalo, ali i upozorava da se moraju nastaviti reforme u državama-članicama. Gost na sastanku će biti i predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi. I on želi da šefove država ili vlada upozori na to da su premalo spremni na reforme, a da odgovornost i krivicu za privredu svaljuju na ECB – za šta ona, misli Dragi, uopšte nije odgovorna.

S druge strane, i šef Centralne banke opet bi mogao da čuje kritike iz država koje ne odobravaju masovni otkup državnih obveznica i poplavu novca kojim ECB zasipa države evrozone, naročito one u problemima. Berlin je taj koji pre svih želi da se to prekine i da se poveća osnovna kamatna stopa Evropske centralne banke. Dragi uporno ponavlja da „još nije vreme“, a nedavno je i Evropski parlament upozorio da se ne sme „reagovati na kratkoročne podatke“ o oporavku. Ali na samitu se neće razgovarati samo o opštem stanju, već i o privrednim merama i predlozima koje je Evropska komisija izradila za svaku državu-članicu.

Kako dalje Evropo?

Najosetljivije teme, kao što je hronično stanje u Grčkoj ili trgovinski odnosi sa novom vladom Donalda Trampa, namerno će biti preskočene, čuje se od službenika EU uoči samita. Ni „bregzit“ nije na dnevnom redu, iako će britanska premijerka Tereza Mej sastanku da prisustvuje samo danas (9.3), a već u petak, drugog dana samita, neće biti tu – onda kada je na dnevnom redu rasprava o budućnosti Evropske unije.

O toj budućnosti bi u suštini trebalo nešto konkretno da se dogovori prilično brzo. Već za dve nedelje održava se susret u Rimu povodom 60. godišnjice „Rimskih sporazuma“, preteče EU. Šefovi država ili vlada EU tamo žele da predstave zajedničku izjavu u kojoj će biti zacrtan budući smer Unije. Ali o tome još uvek nema sloge: neke zemlje žele da sporiju integraciju i više slobode za nacionalne države prilikom odlučivanja o tome koje mere EU će da prihvate. Nasuprot njima, neke druge članice bi onda mogle brže da napreduju ka još većoj saradnji.

O tome su ovog ponedeljka (6.3.) u Parizu razgovarale četiri velike države članice Unije, Francuska, Španija, Italija i Nemačka – i načelno se složile da je jedini izlaz Evropa sa dve brzine. „Moramo biti hrabri i da prihvatimo da neke zemlje kreću dalje, čak i ako to ne žele da prihvate sve ostale članice“, izjavila je kancelarka Merkel. Francuski predsednik Oland bio je još jasniji: „Ako to ne uradimo, Evropa će eksplodirati“.

Ali i u toj inicijativi ima protivnika – i to ponovo Poljska, ali i druge zemlje Višegradske grupe, Češka, Slovačka i Mađarska. Te zemlje strahuju da će ih „otkačiti“ i da će one ostati „u zadnjoj klupi“ – i onda kada se bude delila finansijska pomoć Evropske unije. Bar taj spor bi trebalo da se reši – do sastanka u Rimu.