Pomor na hadžiluku: Vrelina i tvrdoglavi hodočasnici

Društvene mreže su pune dramatičnih fotografija. Muslimani koji su ove godine krenuli na životno hodočašće u Meku u Saudijskoj Arabiji iscrpljeni pokraj puta. Naizgled beživotna tela.

Neki su već mrtvi. U belim odorama za hadžiluk, lica su im prekrivena maramama – očito su ostavljeni onde gde su kolabirali.

Počelo je kao glasina, ali se ubrzo potvrdilo – preko hiljadu ljudi je umrlo tokom ovogodišnjeg hodočašća koje se odvijalo na temperaturama od preko pedeset stepeni Celzijusa.

Taj crni bilans verovatno nije konačan. U pitanju su podaci zvanično potvrđeni u deset zemalja iz kojih dolazi mnogo hodočasnika. Najviše smrti potvrdili su zvaničnici Egipta i Indonezije.

Izveštava se o porodicama nestalih koje očajnički traže svoje bližnje po bolnicama u regionu.

Nevolja je, piše britanski Gardijan, u tome što se među 1,8 miliona očekivanih hodočasnika ne broje desetine ili stotine hiljada onih koji se nisu zvanično prijavili za hadžiluk.

Ti ljudi, piše londonski list, nemaju pristupa klimatizovanim prostorima namenjenim rashlađivanju.

„Ljudi samo padaju na zemlju“

Mnogi među hodočasnicima su stariji ljudi koji žele da barem jednom u životu odu na hadžiluk koji se smatra jednim od pet stubova islama.

„Iskreno, hadžiluk je bio sramotan ove godine“, rekla je za DW jedna hodočasnica iz Egipta. „Teško je bilo, posebno tokom kamenovanja. Ljudi su samo padali na zemlju.“

Pod kamenovanjem ona misli na ritual bacanja kamenica na stubove koji predstavljaju đavola u gradu Mini, nedaleko od Meke.

„Nekoliko puta sam redarima rekla da je jedan čovek pao za zemlju“, priča ova žena. „Odstojanje za bacanje kamenja bilo je preveliko, a Sunce je bilo visoko, bilo je tako vrelo.“

Ko je kriv?

U muslimanskim zemljama vodi se besna debata o tome ko je kriv za pomor hodočasnika.

Saudijska Arabija je prethodnih godina pokušala da spreči dolazak prevelikog broja ljudi tako što je uvela kvote za sve zemlje, u odnosu na broj muslimana koji živi u njima.

Put obično organizuju turističke agencije povezane sa muslimanskim zajednicama ili džamijama. Registrovani hodočasnici bi trebalo da imaju smeštaj, hranu, vodu.

Neke porodice žrtava krive saudijske vlasti ili vlasti sopstvenih zemalja jer nisu organizovali dovoljno zaklona od ekstremne vrućine.

Drugi krive one koji su došli na hadžiluk bez zvanične registracije. Vlasti Saudijske Arabije tvrde da je pre početka hadža već bilo 170.000 neregistrovanih. Pokušavali su da privedu svakog od njih.

Jer, neregistrovani hodočasnici nemaju pristup klimatizovanim prostorima, vodi, hladovini…

Na vrh Arafata po svaku cenu

DW je pričao sa menadžerom jedne egipatske turističke agencije koji vodi ljude na hadžiluk i tamo je bio i ove sedmice. „Temperature su bile visoke, a ljudi neposlušni i nesvesni opasnosti“, kaže on.

„Svi su radili šta im je volja, a sve je bilo loše organizovano. Nije bilo dovoljno šatora za sve“, tvrdi ovaj čovek.

Ali, suprotstavlja se glasinama koje tvrde da su ljudi stradali i u stampedima. „Ljudi su bili srećni što stoje na planini Arafat.“

Na toj planini je Muhamed, smatra se, održao oproštajnu propoved pa mnogi hodočasnici žele da se popnu na vrh. „Ljudi je trebalo da odustanu od penjanja na vrh kad su videli koliko je vrelo“, kaže ovaj turistički menadžer, dodajući da se verski obred može obaviti i ako se ne stoji na vrhu Arafata.

On dodaje da Sadijska Arabija ima obaveze prema posetiocima, ali da su mnogi hodočasnici neupućeni i nesvesni situacije. „Recimo, ne može saudijska država da im stavi zaštitu od sunca na vrh Arafata.“

Dok se raspravlja o krivcima, kod jedne stvari nema dileme – hadžiluk će iz godine u godinu biti sve vreliji i opasniji.