Ponovo na Mesec, a onda na Mars

Dojče vele: Gospodine Rajter, Vi ste na čelu direkcije Evropske svemirske agencije za letove sa ljudskom posadom. Dva puta ste bili u svemiru. Da li biste rado ponovo leteli kao astronaut?

Tomas Rajter: Kada bi za to bilo mogućnosti, ne bi morali dva puta da me pitaju – ali to je čisto hipotetički. Moj posao danas je nešto drugo i imamo grupu zaista odličnih, dobro obučenih astronauta, od kojih su neki već bili u svemiru: Andreas Mogensen upravo se vratio, Samanta Kristoforeti takođe. Timoti Pik se trenutno priprema za svoj let u decembru na ISS, naredne godine na redu je Tomas Peske.

Šta možemo očekivati od svemirskih programa u narednim godinama?

Evropska svemirska agencija ima tri cilja: prvo – Zemljina orbita, što trenutno znači Međunarodna svemirska stanica. Tamo vodimo naučna istraživanja od kojih celo čovečanstvo ima koristi i razvijamo svoje opcije za buduća otkrića.

Drugi cilj je, naravno, Mesec. Nadam se da ćemo videti povratak ljudi na površinu Meseca u drugoj polovini naredne decenije. Mislim da je to vrlo realno, ali naravno, može da uspe samo ako budemo radili zajedno na međunarodnom nivou.

Treći cilj je Mars. To je dugoročna stvar. Trenutno radimo sa robotima kako bi upoznali našeg planetarnog komšiju. Dakle, želimo da odgovore na pitanja kao što su: Da li je ikada postojao život na ovoj planeti ili postoji čak i sada. To je takođe važan aspekt za pripremu budućih misija na Mars sa ljudskom posadom – ali, mislim da će to još da potraje.

ESA trenutno radi na misiji ExoMars. Za sledeću godinu su planirani neki letovi. Dve godine kasnije, bi na površinu Marsa trebalo da stigne Rover. Takođe, radimo i sa našim partnerima iz SAD, iz NASA. Mi gradimo interfejs modul za letelicu Orion. Taj svemirski brod će nositi ljude van orbite. Prvi let, ali bez ljudske posade, planiran je za 2018, a sa ljudskom posadom za 2020. godinu.Tako ćemo videti kako ljudi napuštaju orbitu i kruže oko Meseca.

Kakav je raspored koji se tiče Marsa? Kada se prvi čovek sleteti na tu susednu planetu?

To nije moguće tačno reći. Povratak na Mesec i putovanja na Mars mogli bi se desiti u drugoj polovini naredne decenije. Povratak na Mesec vidim između 2025. i 2030. Naravno, samo ako se svi partneri slažu i udruže napore.

Da li Nemačka igra važnu ulogu u projektima ESA?

Apsolutno. Nemačka je jedna od najvećih donatora programa ISS. Oko 37 odsto budžeta stiže iz Nemačke. Naravno, ja računam na to da će Nemačka nastaviti da nas podržava, ali to se odnosi i na sve ostale države-članice koje učestvuju u tom projektu. Od 22 zemlje-članice, u ISS-programu učestvuje jedanaest.

Kritičari kažu da bi bilo bolje milijarde koje se investiraju u svemir, potrošiti ovde na Zemlji.

To je važno i legitimno pitanje. Naravno, vidimo da smo trenutno zbog izbegličke krize u teškoj situaciji. Dugoročno, moramo da brinemo o stvarima kao što su klimatske promene. To su problemi kojima čovečanstvo mora da se bavi. Ali mislim, da mi to i radimo. To posebno važi za istraživanja ESA i njenih partnera u svemiru. Iako rezultate ne možete videti brzo, to je priprema za budućnost. Dakle, mislim da je novac za svemir – dobra investicija. Kao i kod svih investicija, morate voditi računa ne samo o tome šta se dešava sutra ili ove nedelje, već i onome što dolazi za deset ili dvadeset godina. Zato verujem da je naša investicija važna.

Tomas Rajter je bio prvi nemački astronaut koji boravio u „svemirskoj šetnji“, tj. u otvorenom svemiru samo u zaštitnom odelu. Od septembra 1995. do februara 1996. godine bio je na ruskom stanici „Mir“. Godine 2006. vratio se u svemir i učestvovao u prvoj dužoj misiji ESA na ISS. Sada je generalni direktor direkcije Evropske svemirske agencije za letove sa ljudskom posadom.