Ponovo o klimi, ali drugačije

Posle neuspešnog samita o klimi u Kopenhagenu 2009. godine usledilo je pet godina frustracija – ali ove 2014. će sve biti drugačije. Tako bar tvrde oni koji su ponovo stavili zaštitu klime na dnevni red međunarodne politike. Doduše, do ključnog samita u Parizu, kada bi trebalo da se potpiše globalni sporazum o klimi i zameni protokol iz Kjota, ima još godinu dana, ali i ove godine su učinjeni važni koraci na putu ka smanjenju emisije CO2 u svetu.

Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun je još u septembru 2014. godine priznao da je tema prioritet i u Njujorku organizovao poseban samit. Tada je u SAD ali i širom sveta je bilo protestnih marševa. Odjednom je svoje lice pokazao građanski pokret protiv klimatskih promena. Rezultat toga je i što su najveći emiteri CO2, Kina i SAD, izrazile su spremnost da se obavežu na akciju u borbi protiv klimatskih promena.

Nema vremena za odlaganje

Nedavni izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) jasno sugeriše potrebu za brzom akcijom, kaže profesor Stefan Ramstorf iz Potsdamskog Instituta za istraživanje klime: „Mi znamo da je globalna temperatura tokom poslednjih 100 godina porasla za skoro jedan stepen Celzijusa, nivo mora je porastao za oko 20 santimetara, tope se glečeri na Grenlandu i Antarktiku – ekstremni vremenski uslovi će biti sve učestaliji.“

„Maksimalno dva stepena Celzijusa!“ – na osnovu naučnih saznanja, međunarodna zajednica je jedinstvena u tome da bi veći porast temperature bio poražavajući za našu planetu. Zbog toga bi trebalo ograničiti emisiju takozvanih gasova staklene bašte koji zagrevaju Zemlju.

Otmar Edenhofer, glavni ekonomista u Institutu u Potsdamu i takođe kopredsednik jedne radne grupe IPCC, smatra da svetska zajednica ima samo dvadeset ili trideset godina da reši problem emisije štetnih gasova. To nije pitanje tehnologije, jer alternative već postoje. Međutim, fosilna goriva trenutno doživljavaju renesansu, kaže ovaj stručnjak. Zbog toga bi trebalo da se nametne cena na proizvedeni ugljen-dioksid – zagađenje atmosfere sa CO2 bi moralo da bude toliko skupo, da se jednostavno ne isplati.

Ne koči razvoj

Posle godina stagnacije i frustracije, sada ima jasnih znakova napretka. Na sastanku u Berlinu ovog novembra obećano je skoro deset milijardi dolara za Green Climate Fund (GCF), fond UN za klimu, koji je osnovan da siromašnijim zemljama pomogne pri adaptaciji na klimatske promene. Ovaj velikodušan program mogao bi da motiviše zemlje razvoju da potpišu novi globalni sporazum o klimi. Do sada su se mnoge od njih opirale da smanje svoje emisije štetnih gasova.

Nemački naučnik Ramstorf smatra je teško predvideti šta će doneti samit u Limi – ali su znaci obećavajući. On takođe podseća na „veliki uspeh“ obnovljive energije i značajno smanjenja emisije CO2 u zemljama EU od 1990. To nije naškodilo ekonomskom razvoju, kaže Ramstorf: „To pokazuje da se emisija štetnih gasova može odvojiti od ekonomskog rasta i blagostanja.“