Posao od tajni
1. oktobar 2020.
Ako neka firma nešto skriva, onda bi ulagači trebalo da drže ruke dalje od nje. Kod Palantira, verovatno najzloglasnije softverske firme na svetu, skrivanje informacija je poslovni model. Ona navodno pomaže vladama i tajnim službama u lovu na teroriste i kriminalce. Zato se tako malo zna o toj kompaniji.
Izlazak Palantira na berzu menja puno stvari, jer se već u prospektu uoči izlaska na berzu ponešto moralo otkriti. Od osnivanja pre 17 godina firma nikad nije ostvarila profit, a možda će tako biti i ubuduće, navodi se u prospektu.
Uprkos tome, vrednost se procenjuje na 22 milijarde dolara. Odmah prvog dana na berzi je vladalo veliko zanimanje za deonice, pa je početna cena od 7,25 dolara na kraju dana porasla na 10 dolara, što znači rast od 38 odsto.
Uticajni klijenti
Među klijentima ove firme su američke službe CIA, FBI, NSA kao i Marinci. Gotovo svaka američka ustanova koristi usluge Palantira. I u Nemačkoj recimo policija u pokrajini Hesen koristi programe ove firme za borbu protiv kriminala. Kompanija iz Silicijumske doline ima ukupno 125 klijenata.
Prema medijskim izveštajima, Palantir je pomogao u otkrivanju skrovišta Osame bin Ladena. Tu tvrdnju firma nikad nije komentarisala. Izvesno je da jesu doprineli otkrivanju investicionog prevaranta Bernija Madofa.
Ali, gde radi oko 2.400 zaposlenih i ko tačno koristi usluge – to je dugo bila tajna. Ne čudi zato da Palantir bije glas najtajanstvenije firme u softverskoj dolini u Kaliforniji. Ko u nju investira, ne može da bude siguran u šta se upušta.
Ko u budućim izveštajima o profitu bude tražio jasne informacije, biće razočaran, jer je menadžment Palantira vrlo tajnovit, kaže nam Nik Ajnhorn iz Renaissance Capital koja se bavi analizom novajlija na berzi. „Mislim da će brojni potencijalni ulagači pričekati pre nego što razmotre investiciju.“
Za osnivače kompanije Aleksa Karpa i Petera Tila izlazak na berzu je u svakom slučaju unosan. Ako sve prođe dobro, skupiće milijarde za preduzeće koje do sada nije imalo ni jednog centa profita. Peter Til (52), jedan od najuspešnijih nemačkih investitora, ionako već ima milijarde otkako je osnovao PejPal.
Ali, Aleks Karp (52) još čeka svoje veliko remekdelo jer pre Palantira nije imao vidnih uspeha. Ovaj Amerikanac odlično govori nemački, studirao je na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu kod čuvenog nemačkog filozofa Jirgena Habermasa.
Tajni agenti, poslovni ljudi
Nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 2001, Til je odlučio da napravi kompaniju koja će velikim količinama podataka pomagati u lovu na teroriste. Investiciono odeljenje CIA podržalo je osnivanje firme u nadi da će SAD jednog dana tehnologiju moći da koriste za tajnu službu i vojsku. Prvi angažman Palantira usledio je za vreme ratova u Avganistanu i Iraku.
Danas se tehnika ovog kalifornijskog preduzeća koristi i izvan krugova tajnih službi. Njihove podatke koriste recimo proizvođač aviona Erbas, hemijsko-farmaceutski koncern Merk ili automobilski koncern Fiat-Krajsler.
Naftni koncern BP koristi analitičke programe Palantira za otkrivanje novih nalazišta nafte i gasa. Tako je proizvodnja nafte u Severnom moru povećana za oko deset posto.
Palantir se svesno okreće privatnim klijentima. Firma želi da se oslobodi tajnovitih poslova s tajnim službama. Poslovi s privatnicima bi trebalo da ubuduće donose više od polovine prihoda. Palantir jeprošle godine imao promet od 742 miliona dolara.
Ali, istovremeno je preduzeće izgubilo više od pola milijarde dolara. I zato se sumnja u procenu vrednosti.
Kritike sa svih strana
Kritičare brinu i što je Palantir pre četiri godine navodno bio umešan u skandal firme Kembridž Analitika koja je preko Fejsbukovih podataka o korisnicima vodila kampanju za Donalda Trampa.
Često se čuje i da Palantir ugrožava ljudska i građanska prava. „Palantir je suodgovoran za nadzor, hapšenja i progon u našim gradovima“, rekla je meksička aktivistkinja Hasinta Gonzalez.
Od 2014. naime Palantir pomaže američkoj ustanovi za useljavanje i carine ICE te ministarstvu za unutrašnju sigurnost u pronalaženju nepoželjnih migranata i izbeglica koji su ilegalno ušli u zemlju. I sam osnivač kompanije Karp navodi da su neki zaposleni dali otkaz jer nisu hteli da obavljaju takav posao.
Ali, Palantir se neće odreći saradnje s američkim državnim ustanovama, poručuje Karp.