Posledica promašene politike integracije

Dojčlandfunk: Mi govorimo o tome da se u Kelnu održavaju demonstracije podrške Erdoganu kojem mi u ovom trenutku prebacujemo masovno ugrožavanje demokratije. Demonstranti i sam organizator govore o demonstracijama u znak podrške demokratiji. O čemu je tu reč?

Sejren Ateš: Da. To zvuči pomalo smešno iako 30 000 tvrdi da su za demokratiju ako se pogleda kakvo shvatanje demokratije i pravne države oni imaju. Veliki broj ljudi iz te grupe sada kritikuje društvene mreže, između ostalog kritikuju i mene nazivajući me kurvom, droljom, i još gore, navode da me treba ubiti jer imam drugačije mišljenje. Dakle veliki broj demokrata ja tu ne očekujem. Radovala bih se kada bi to bile pro-demokratske demonstracije. Slično se dešava i u Turskoj. Tamo demonstriraju muškarci delom obučeni kao islamisti, dakle pre svega muškarci i uzvikuju "demokratija". To iritira. To je definitivno...

Šta oni razumeju pod pojmom demokratija, gospođo Ateš?

Oni pod pojmom demokratija shvataju sledeće: Erdogan je izabran sa 52 posto glasova i njega ne smete kritikovati. I svi mi, svi, kompletan turski narod ili svi oni koji su tako rođeni ili na bilo koji način povezani, svi to moramo prihvatiti. Niko ne sme da kritikuje, svi koji su Turci, moraju da ga vole. To je njihovo razumevanje demokratije. Jer je on tako dobar za Tursku.

Čujem određenu ironiju u Vašem glasu - Erdogan sam prebacuje Evropi da podržava pučiste.

Da, upravo je to apsurdno. Gospodin Erdogan je to uvek radio, okrivljavao je strane snage i sile. Teorije zavere u Turskoj su skoro u DNA, rekla bih dakle one postoje od kada je Turske. I moglo bi biti nešto u tome, to poznajemo naravno iz drugih zemalja, da strani interesi doprinesu tome da se zemlje odjednom nađu u ratu. To je tamo i deo istine. Dakle to uopšte nije tako apsurdno. Ali da su pučisti podržavani, to nije dokazano. I tu mi opet vidimo da to nisu demonstracije za demokratiju jer ovi ljudi nisu shvatili da postoji pravna država. Pravna država takođe znači postojanje pretpostavke nevinosti. Gospodin Erdogan je rekao da je on zaključio da su Fetulah Gulen i njegove pristalice inicirale ovaj puč. To može biti tačno, mi želimo da mu verujemo ako nam da dokaze za to. Ja sam pravnica i očekujem da pretpostavka nevinosti važi i u Turskoj. I da ona važi i za ove ljudi koji navodno demonstriraju za demokratiju, a koji nas vređaju na fejsbuku i prete nam. Ja ipak ne kažem da sam pristalica pokreta Fetulaha Gulena. Ja samo želim da se dokaže (ako on stoji iza puča - op. red.)

Da, gospođo Ateš, pretpostavku nevinosti ste upravo naveli kao primer napada na pravnu državu u Turskoj. Istovremeno kažete da je 52 posto Turaka glasalo za Erdogana i za većinu Turaka to je ipak još demokratija i on je demokratski izabran. Mi ovdje smo mnogo zabrinuti, mnogo razmišljamo, vodimo brojne intervjuue o toj temi. Da li bismo se mi ovdje na Zapadu, u Njemačkoj, trebali suzdržati sa brigama i sa našom kritikom Turske?

Ne, mi to ne možemo jer mi vidimo talas hapšenja u Turskoj. I mi se brinemo i kada vlada u Sjevernoj Koreji ugrožava ovaj svet. Mi se brinemo kada Putin radi stvari koje su nama veoma strane, a ni SAD ne rade sve ispravno. Ipak je pogrešno reći da tamo postoji demokratski izabrana vlada i da je onda time sve razjašnjeno. Dakle demokratski izbori, onakvi kakvim ih mi poznajemo, ipak još dugo nisu garancija za postojanje prave demokratije.

Jasno, gospođo Altes, ali pitam još jednom. Mi ovdje trošimo relativno mnogo vremena i energije na tu temu. Istovremeno dozvoljavamo da na ulice izađe 30 000 ljudi, koji smatraju da je veoma dobro ono što Erdogan radi, a ne ljudi koji su zabrinuti na sličan način kao novinari na Dojčlandfunku. Dakle to je ipak razlika?

Apsolutna razlika. Ljudi, koji to ne podržavaju, sede upravo kod kuće i boje se. Ja Vam kažem da stalno moram slušati sledeće: Začepi konačno, inače ćeš i ti biti ugrožena. U Turskoj to izgleda upravo tako da ljudi strahuju od ove veoma emocionalne grupe ljudi koji su spremni da zapale kuće, da prebijaju ljude. Postoji strah, definitivno strah da se sada izađe na ulice. Dakle rečenica Rose Luksemburg "Sloboda je uvek i isključivo sloboda za one koji misle drugačije" mi stalno pada na pamet kada gledam i slušam te ljude. Oni ne žele one koji drugačije misle. I to je problem. A oni koji drugačije misle izuzetno su uplašeni da će biti diskreditirani kao pristalice Gulenovog pokreta, kao pristalice PKK i prije svega kao izdajnici otadžbine. Ja sam juče dala jedan intervju koji je prilično objektivan o tome što ja mislim, što ja činim, a onda sam odmah na društvenim mrežama dobila poruku da sam kurva, da sam drolja, da sam izdajnica domovine, da sam neko ko mrzi Tursku.

Mi imamo malo uticaja na ono što se dešava u Turskoj, nemačka pravna država ima naravno uticaj na ono što se dešava ovde u Njemačkoj. Šta bi bila Vaša želja? Dakle mi neprestano slušamo da se neki u nemačko-turskoj zajednici ovdje osećaju zastrašenim kao što ste i Vi opisali na osnovu Vašeg ličnog iskustva. Šta bi bila Vaša želja ili Vaš zahtev nemačkoj pravnoj državi da uradi? Ili to nije moguće?

Naravno da je moguće i pre svega mi moramo govoriti i o odgovornosti Nemačke za to. Nažalost ovo je krajnje vreme. Nemačka je doprinela tome da sada 30 000 ljudi idu na ulice za Erdogana, a ne za Gauka ili Merkel.

U kojoj meri je tome doprinela?

To je promašena politika integracije. Sasvim je jasno da ti ljudi ne osećaju da ih je ova država oslovila i integrisala, već osećaju da ih oslovljava Turska. U tom smislu sam potpuno mišljenja gospodina Dundara da ni u kom slučaju sada ne smeju biti prekinuti pregovori sa Turskom. Time bi se zabio nož u leđa brojnim ljudima koji su zapadno orjentisani, moderni i žele pravnu državu.