Poslovanje sa Zapadom je važnije od istorije?

„Nakon aneksije Krima, Rusija iznosi činjenice, za koje na Zapadu očigledno nisu ni pomišljali da bi mogle nametnuti pitanja poput, da li će ruski predsednik Putin zadovoljiti preuzimanjem Krima ili će ta groznica moći potrajati? Jer je doktrina iza koje stoje Putin i Medvedev, da se može intervenisati, gde god su interesi Rusa ugroženi, nakon intervencije na Krimu osnažena“, primećuje Frankfurter algemajne cajtung.

Hanoveriše algemajne otkriva „prve znake smirivanja strasti“. „Sve članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) složile su se o slanju posmatrača u Ukrajinu. Tu odluku podržala je na kraju i Rusija, što bi moglo da znači da je stav predsednika Putina – barem do daljeg – da osim teritorije na Krimu, neće biti okupacije drugih delova Ukrajine.“

Noje osnabriker cajtung je skeptičan, posebno nakon ocene nemačke ministarke odbrane: „Ursuli fon der Lajen bi bilo bolje da ćuti. Jer dok se kancelarka Merkel i šef diplomatije Štajnmajer zalažu za diplomatsko rešavanje krize na Krimu, ministarka odbrane govori o jačanju uloge NATO, kao da je vojna opcija uopšte u igri. Takav stav bi mogao da nagovesti dvojnu strategiju Zapada, što bi u ovom trenutku bilo izuzetno nepovoljno. Uz to, tek je doneta odluka o slanju zajedničke posmatračke misije OEBS u Ukrajinu – uz saglasnost Rusije. To je prvi uspeh na putu deeskalacije, kojeg bi trebalo da prate i drugi.“

Za dnevnik Velt je privredna struktura Rusije najranjivija: „Kriza u Ukrajini, nagoveštava prve posledice po rusku privredu i bankovne račune oligarha iz ove zemlje. Stiče se utisak da pritisak Zapada na Rusiju ima uticaja na privredu i pre nego što bi moglo doći do uvoznih i izvoznih restrikcija, investicionih ograničenja, koje najavljuje Evropa i SAD. To nagoveštava nadu, doduše sa velikim oprezom, da će Rusija u jednom trenutku morati da popusti i da će samopozdanje Kremlja, pre svega zasnovano na događajima iz prošlosti, postati preskupo i biti izolovano. Poslovanje sa Zapadom, za Putina i njegove stare prijatelje na čelu više koncerna, ipak je mnogo vrednije. Uostalom, svetska trgovina može biti snaga koja promoviše mir, koji nam je svima potreban“, navodi se u komentaru Velta.

Protivnici evra još uvek tragaju za svojim profilom

„Ovo je prvi prasak“, započinje dnevnik Tagescajtung iz Belina komentar o kongresu stranke Alternativa za Nemačku (AfD). „Velikom većinom stranački delegati izjašnjavaju se protiv partijskog statua, kojeg je predložilo rukovodstvo stranke. Po prvi put je dignut glas protiv svemoćnog lidera Bernda Lukea. Međutim, koliko je stranka AfD od njega i dalje zavisna, pokazalo se odmah se neposredno nakon toga. Luke je pozdravljen ovacijama. Jer uspehu stranke doprineo je upravo on, iako je šef u vođenju stranke ponekad bio previše čvrst. Tenzije u partiji, koja balansira između birača razočaranih u nemačke liberale i konzervativce, u međuvremenu je postala ogromna. Ukoliko autoritet rukovodstva stranke ponovo bude narušen, AfD će krenuti putem sa mnogo neizvesnosti“, piše berlinski list.

„Birači koji podržavaju politiku partije Alternativa za Nemačku, koja je inače veoma kritična prema evru, više nisu sigurno za koga na predstojeći izborima za Parlament EU, 25. maja da glasaju. Šta je pravi izbori? Nacional-konzervativci, desničari i populisti ili tržno orijentisani liberali? Argumenti koje AfD koristi kritikujući nemačku vladu i njenu evropsku i energetsku politiku, ne mogu se tek tako ignorisati. Ni njihovo upozorenje o stvaranju jedne evropske super-države, zasnovanoj na briselskoj birokratiji. Ipak, ‚alternativa' koju nudi ova stranka, nije u skladu sa vremenom, jer je zasnovana na podelama, a one vode ka gubitku, a ne dobitku. Takav pristup vodi ka nacionalnoj i državnog fragmentaciji, a samim tim i ka globalnoj političkoj beznačajnosti“, analizira Folksštime iz Magdeburga.

Kongres partije AfD ukazuje na dezorijentisanost nove stranke, koja je preko noći pridobila značajno podršku među biračima, piše Tiringiše landescajtung iz Vajmara: „Alternativa za Nemačku još uvek nije u stanju da odluči, kojim putem treba da krene. U tom procesu samootkrivanja svedoci smo burnih unutarstranačkih rasprava i mnoštvu zvižduka, ali to je u skladu sa fazom, kroz koju ova stranka trenutno prolazi.“

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković