Posrednici između različitih kultura

„Neumorni intelektualni posrednici, tri izuzetne ličnosti“, tako je Klaus-Diter Leman, predsednik Gete-instituta nazvao trojicu dobitnika Geteove medalje na svečanoj ceremoniji dodele održanoj u Vajmaru.

„Svuda u Evropi jača nacionalizam čija je meta i kultura.“ Predsednik Gete-instituta, Klaus-Diter Leman, iskoristio je dodelu Geteove medalje kako bi podsetio na to da je veliki pesnik Johan Volfgang Gete i sam odbijao svaki patriotizam na polju kulture: „Umetnost i nauka pripadaju celom svetu“. Za Lemana kultura nije pozornica za umetnike i intelektualce – ona je baza i ferment celog društva“.

Akinode Akinbiji od početka devedesetih godina živi u Berlinu i važi za posrednika između Nemačke i zemalja Afrike južno od Sahare. „Taj fotograf se, daleko od klišea, elegantno kreće između različitih kulturnih poveznica, prenosi nam utiske različitih urbanih načina življenja, otvara horizonte bez davanja vrednosti onome što vidi ili preterivanja sa sopstvenim pogledom“, naglasila je u svom govoru umetnica i fotografkinja Eva Lajtolf.

Trio iz Nigerije, Ukrajine i Gruzije

Ukrajinac Jurij Andruhovič prevodio je na ukrajinski nemačke pesnike poput Rajnera Marije Rilkea i time čitaocima omogućio pristup nemačkim klasicima. Prevoditeljka Sabine Štoeher je, u svom govoru, Andruhoviča i njegove likove u romanima označila kao „lutalice među svetovima“.

Arheolog i direktor gruzijskog narodnog muzeja, David Lordkipanidze ostavio je tragove širom sveta, rekla je predsednica Nemačkog arheološkog instituta Friderike Fles, naglasivši da one ne smatra da nauka pripada samo naučnicima. „Njoj je mesto u javnim prostorima muzeja, izložbi i arheološkim nalazištima“, rekla je Fles.

Evo šta su dobitnici Geteove medalje izjavili za DW o nekim temama:

1. O jezicima

Jurij Andrugovič: „Višejezičnost Ukrajine funkcionisala je samo u prošlosti. Danas je Ukrajina dvojezična zemlja – u kojoj se govori ukrajinski i ruski. To jezičko bogatstvo više se ne oseća“.

Akinbode Akinbiji: „Mi u Nigeriji imamo 200 jezika. Službeni jezik je engleski, ali on ne funkcioniše u pravo smislu kao zajednički jezik. Ni pokušaji sa svahlijem, hausom ili arapskim nisu funkcionisali.“

2. O religiji

David Lordkipanidze: „Gruzija je odvajkada bila pravoslavna zemlja, čak i u sovjetskoj eri, što je pomoglo našem identitetu. Nadam se da ćemo pronaći balans između nauke i religije. Muzeji mogu da budu protivteža za svaku vrstu fundamentalizma.“

Jurij Andrugovič: „Ja sam kao agnostik bio začuđen time koliko aktivnu ulogu je odigrala crkva na Majdanu. To je moje sumnje u potpunosti smanjilo. Ne zaboravljam kako se crkva molila kada su nas napale specijalne jedinice. Te slike su ostavile utisak na mene.“

Akinbode Akinibji: „U celoj Africi religija oduvek igra veliku ulogu. Monoteističke religije – islam, hrišćanstvo – došle su tek kasnije, a poslednjih godina ojačao je fundamentalizam. Mene interesuju iskonske religije, izvorna duhovnost.“

3. O komunikaciji

Jurij Andrugovič: „Na Majdanu su 2013/14 društveni mediji igrali odlučujuću ulogu, pre svih Fejsbuk. Mnogi u Njemačkoj to ne razumeju jer ovde se radije objavljuju fotografije mačaka ili porodične slike. Kod nas je to pre svega bilo sredstvo za razmenu informacija. Najbolji tekstovi o Majdanu objavljeni su na Fejbuku.“

Akinbode Akinbiji: „Uočavam da ovde postoji određena površnost, upravo među mladima. Ovde je čovek preplavljen slikama na Instagramu i Fejsbuku i on te slike posmatra samo jednu sekundu.“

4. O Evropi

Jurij Andrugovič: „Imam utisak da je Evropa završen projekt. Više nema komesara EU za proširenje. To ipak znači da su granice određene […] Sada je na EU, u najmanju ruku da sprovede obećani bezvizni režim. Za ukrajinsko društvo to bi bio veoma veliki motiv.

so/suc/zi (dpa)