„Postali smo laka meta“

DW: Profesore Glis, nakon terorističkih napada su političke stranke privremeno prekinule predizbornu kampanju. Mogu li se već sada proceniti političke posjedice napada na parlamentarne izbore koji se održavaju za nekoliko dana?

Entoni Glis: Posledice mogu biti vrlo ozbiljne, ne samo za političke stranke nego i za njihove vođe. Lider laburista Džeremi Korbin svo vreme govori da je protiv toga da se odmah otvori vatra na navodne teroriste. Međutim, trojica počinilaca napada su ubijena. Šta će reći na to? Znamo da u Velikoj Britaniji živi oko 23.000 osoba za koje se smatra da su džihadisti. Ne možemo ih kontrolisati jer je Tereza Mej kao ministarka unutrašnjih poslova 2010. godine tu mogućnost ukinula. Vođe dve velike stranke, kao i snage bezbednosti, trenutno nisu na dobrom glasu. Nakon napada u Mančesteru je podignut nivo uzbune, a nedugo potom ponovno snižen. To znači da vlasti uopšte nisu imale pojma o predstojećem napadu.

Mejova je, kao nekadašnja ministarka, odgovorna i za mere štednje u policiji. S druge strane građani, kada je reč o bezbednosti, veruju da konzervativci imaju više kompetencija nego laburisti. Kako to komentarišete?

Mislim da po tom pitanju torijevci stoje bolje nego laburisti. I onda kada torijevci i Tereza Mej naprave velike greške, oni su ideološki na strani oštrog odgovora na terorizam. Laburiste predvodi Korbin za kojeg se zna da je simpatizer Irske republikanske armije, u predizbornoj kampanji se nije samo izjasnio protiv naredbe da se puca na teroriste, nego se izjasnio i za pregovore s njima. Međutim, svaki Britanac vidi da teroristi ne žele za sto nego ga žele dignuti u vazduh.

Nakon svakog napada se mobilišu policijske snage, šefovi država i vlada drugih zemalja izražavaju saučešće i solidarnost. Međutim, u načelu se ništa ne menja. Da li je politika tu nemoćna?

Politika je nemoćna jer je Velika Britanija u vrlo teškoj situaciji. Prošle godine smo se izjasnili za Bregzit a da nam niti jedan političar nije rekao šta Bregzit u stvari znači. Živimo u zemlji koja ne zna kako da garantuje sigurnost i koja ne zna kuda treba ići u idućih nekoliko godina. Tako smo svi laka meta. Ranjivi smo.

Koji su razlozi što se napadi relativno često događaju u Velikoj Britaniji?

To ima istorijske razloge jer smo tesno povezani sa SAD, ali ima i socijalne razloge. Činjenica da smo postali slabi i da nas tako vide naši neprijatelji ima posledice. To je kao u džungli: ranjive životinje bivaju napadnute. To je politički problem kojim se mora baviti Vlada. Sasvim je moguće da se u četvrtak ne održe izbori. Ako i budu održani, onda to neće biti normalni izbori, kako zbog terorizma tako i zbog nesigurnosti značaja Bregzita.

Britanci su poznati po tome što su do sada na terorističke napade reagovali mirno i razborito. Vidite li opasnost da bi se u tome sada nešto moglo promeniti?

U pravu ste. Britanci su razboriti i smireni. Gradonačelnik Londona, musliman, je rekao: „Nećemo dozvoliti da teroristi unište naš način života. To bi za teroriste bila pobeda. Nastavićemo da živimo kao do sada.“ Ali, ako ovako nastavimo, onda će se i terorizam pojačati. Ne verujem da će stanovništvo to tek tako prihvatiti. Nešto mora da se radikalno promeni. Ako se to ne dogodi, onda bi neke osobe stvar mogle uzeti u svoje ruke. Većina muslimana koji ne žele da imaju ništa sa terorizmom takođe se nalaze u vrlo teškoj situaciji. Bivši francuski predsednik Fransoa Oland je tri dana nakon napada u Parizu naredio napade francuskog vazduhoplovstva na položaje islamista u Raki. Velika Britanija nije to naredila ni kada su u Mančesteru pre dve sedmice napadnuta naša deca. Moguće je da će zahtevi da zaista nešto započnemo postati sve glasniji.

*Entoni Glis, 1948, je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bakingemu gde vodi Centar za istraživanje bezbednosti i obaveštajnog rada. Krajem osamdesetih je savetovao britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova o pitanjima ratnih zločina, a kasnije britanski i Evropski parlament u pitanjima bezbednosti.