Potencijalni azilanti iz BiH već u Nemačkoj

Broj zahteva za azil u Nemačkoj svakodnevno raste. Statistika pokazuje da je oktobar oborio sve dosadašnje rekorde. Broj zahteva je, u odnosu na isti period prošle godine, porastao za 80 odsto. Na prvom mestu u oktobarskoj statistici su državljani Srbije sa skoro 23 odsto zahteva, potom Makedonije sa gotovo 16 odsto zahteva, dok su na trećem mestu državljani Avganistana koji čine 11,5 procenata od ukupnog broja novih zahteva za azil.

U Berlinu traže azil jer su „Romi i niko ih ne voli“

Naš izvor, saradnica berlinske službe koja svakodnevno prima nove azilante i koja, prema pravilima službe, u tom kontekstu ne sme da otkrije svoj identitet, kaže da je prošle nedelje primila zahteve za azil od desetak romskih porodica koji su u Berlin stigli, kako su rekli, iz Bijeljine i Vlasenice.

„Neko ih je prošle nedelje dovezao – njih desetak familija, a sada je opet zatišje. Oni jednostavno pređu granicu, sakriju dokumente i pokažu rodni list. Nemci ih ne pitaju ništa, to je tako kod azilanata. Imaš pravo bilo kako da uđeš u zemlju i izjaviš da želiš azil i oni te primaju. Nemce ne zanima gde ti je pasoš”, kaže sagovornica Dojče velea.

Među tih deset porodica iz Bosne i Hercegovine bila je i 36-godišnja Romkinja koja je u Berlin stigla sa svojih desetero dece. Poručila je da će sledećeg mesec doći i njen suprug sa još dvoje dece. Bio je tu i Rom iz Bijeljine koji je tvrdio da će ostatak porodice u Nemačku doći sledećeg mesec kada Bosna i Hercegovina „uđe u Evropsku uniju“. Razlozi dolaska i podnošenja zahteva za azil su im uvek isti – diskriminacija i teška ekonomska situacija.

„Svi kažu da su siromašni, nemaju ništa, bedno žive… Kaži da niko ne voli Rome i slično tome!“

Romi sa Balkana neće dobiti azil u Nemačkoj

Proces obrade zahteva za azil u Nemačkoj traje od tri do šest meseci. Međutim, državljani iz zemalja bivše Jugoslavije, pa tako i Bosne i Hercegovine, nemaju nikakvu šansu da dobiju azil. To potvrđuje i svakodnevno iskustvo ambasadora Bosne i Hercegovine u Berlinu, Tomislava Limova.

„Svakodnevno potpisujem akta kojima se vrši readmisija naših državljana. Tu su pripadnici svih nacionalnosti, ne samo Romi. To nije nešto čega se treba bojati. Tome treba gledati u oči i odgovoriti kao država. Mi smo spremni da odgovorimo tom zadatku, je ne verujem da će biti posledica”, kaže ambasador BiH.

Bosna i Hercegovina naučila lekciju od Srbije

Iako ambasador Limov nije uveren u posljedice, ne treba ih ni zanemariti. Naime, kada je početkom novembra izglasana odluka o ukidanju viznog režima za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, Evropska komisija pomenula je i mogućnost eventualne suspenzije bezviznog režima, ako dođe do kršenja pravila.

Poučeni iskustvima iz Srbije i Makedonije, evropski zvaničnici najveći problem vide upravo u tzv. „lažnim azilantima“ koji azil u Evropskoj unije traže zbog ekonomskih razloga.

„Verujem da je Bosna i Hercegovina naučila lekciju i da se države članice Evropske unije ne trebaju bojati ’najezde’ građana Bosne i Hercegovine“, kaže Limov. „Biće tu određene kontrole i suradnja među organima. Čak je i Srbija u proteklom razdoblju napravila određene pomake, tako da ni oni nisu sankcionisani i nije im ukinut bezvizni režim. Jeste upozoravano i biće permanentno upozoravano, jer je to proces. Najvažnije je da u prvom talasu budemo spremni da ga kontrolišemo”, kaže ambasador BiH.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković