„Potreban nam je evropski FBI“
5. januar 2017.Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer želeo bi da nemačkom bezbednosnom aparatu na nivou savezne države dâ veća ovlašćenja. To je izazvalo žestoku debatu u Nemačku. Otpor predlozima ministra De Mezijera došao je pre svega iz nemačkih pokrajina.
Volfgang Išinger, šef minhenske Konferencije o bezbednosti, podržava međutim predloge nemačkog ministra. „Mi ne živimo u svemirskoj kapsuli“, kaže Išinger za DW. „Živimo u Evropskoj uniji koja je uglavnom bez granica. U tom pogledu moramo globalnije da sagledavamo stvari, a ne da imamo tako uske vidike.“
Ozbiljna diskusija o predlozima
Umesto da se svakog meseca najavljuje „malo više razmene podataka“ unutar Evrope, trebalo bi, zalaže se Išinger, napraviti veći iskorak: „Ono što nam je zapravo potrebno, jeste neka vrsta evropskog FBI.“ Išinger žali što su predlozi nemačkog ministra unutrašnjih poslova izazvali toliki otpor i ljutnju. „Ti predlozi zaslužuju ozbiljno razmatranje svake pojedinačne tačke, umesto što nailaze na paušalno odbijanje.“
Išinger smatra itekako važnom i diskusiju o prisilnom vraćanju osoba koje predstavljaju bezbednosnu pretnju. Ispravno je razmotriti sve aspekte pooštravanja mera prisilnog povratka, ubeđen je Išinger.
Trampu dati šansu
U pogledu bezbednosti Evropske unije i budućnosti NATO, Išinger smatra da bi budućem američkom predsedniku Donaldu Trumpu trebalo najpre dati šansu i ukazati poverenje. Na pitanje mogu li Evropljani da se pouzdaju u SAD, Išinger odgovara da se najpre mora sačekati i videti šta će Tramp izjaviti kada 20. januara bude preuzeo funkciju predsednika. „Ne sumnjam da će Trampova administracija potvrditi opredeljenje za NATO. Bila bi grandiozna, početnička greška kada bi Tramp doveo u pitanje funkcionalnost Alijanse koja Ameriku povezuje sa tim važnim delom sveta“.
Bacajući pogled na buduće odnose Rusije i SAD, Išinger novog američkog predsednika vidi pre kao šansu. U prošlosti nije bilo ozbiljnijeg razgovora između Baraka Obame i Vladimira Putina i zato je, iz ugla Evropske unije, od ogromnog interesa da ponovo dođe do razgovora na relaciji Vašington-Moskva.
Išinger je pri tom naglasio da odluke dveju velikih sila ne smeju da budu donošene bez saglasnosti Ukrajine, baltičkih država ili uopšte Evropljana. „Smatraću poželjnim ako predstavnici SAD, na bazi potvrde opredeljenja za NATO, sednu za isti sto sa Putinom i razmotre ’strateški dil’.“