Povratak „nemačkoj politici popuštanja“
25. avgust 2017.
„Smatram da vojna misija u Avganistanu za nas dugoročno nije održiva“, izjavio je predsednik FDP Kristijan Lindner u razgovoru sa glavnom i odgovornom urednicom DW Ines Pohl i novinarom Džafarom Abdul-Karimom. Nosilac liste nemačkih Liberala na predstojećim saveznim parlamentarnim izborima ocenjuje da ciljevi nisu postignuti. „Možda je cilj da se od Avganistana napravi zapadno orijentisana tržišna demokratija bio kulturološki i civilizacijski previše ambiciozan u datom vremenu“.
Međunarodni vojni angažman u Avganistanu pod vođstvom SAD traje već 16 godina. Početkom ove sedmice američki predsednik Donald Tramp najavio je pojačanje američkih trupa u toj zemlji. Lindner za DW kaže da ne veruje da je takva misija „odgovarajuća“ za Bundesver.
Kada je reč o drugim aktuelnim pitanjima, Lindner nema dlake na jeziku. Govoreći o Turskoj nakon poslednjih događaja, on zahteva da u privrednoj saradnji na „svim semaforima mora da se upali crveno svetlo“. Lindner konkretno predlaže da se ukinu izvozne kvote i obustave razgovori o carinskim olakšicama. „To dugujemo opoziciji u Turskoj“, kaže Lindner. Tamo je, nakon neuspelog puča u julu 2016. godine, uhapšeno više hiljada ljudi, a sloboda štampe strogo je ograničena. Nedavno je pisac turskog porekla Dogan Akhanli koji ima nemačko državljanstvo i živi u Kelnu, na zahtev Turske priveden u Španiji.
Četvora vrata za izbeglice
Lindner je oštre kritike izneo i na račun politike koju prema izbeglicama sprovodi nemačka kancelarka Angela Merkel. On smatra da obrada zahteva za azil traje predugo. Da bi se to ubrzalo, Lindneru predlaže da se izbeglicama dodeli poseban status na osnovu kojeg bi imale privremenu humanitarnu zaštitu. Nakon što se izvrši identifikacija, izbeglice bi najpre dobile dozvolu boravka i na taj način bi imale pristup tržištu rada. „Međutim“, naglašava Lindner, „radna dozvola trebalo bi da bude vremenski ograničena“. Ako je domovina tih ljudi ponovo slobodna i mirna, onda bi izbeglice u osnovi morale tamo da se vrate.
Lindnerovi predlozi – prema njegovom mišljenju za bolju politiku prema izbeglicama - deo su vizije buduće politike useljavanja. „Nemačka jeste useljenička zemlja, ali moramo jasno definisati mogućnost pristupanja Nemačkoj“. Lindner pritom koristi pojam četvora vrata. „Prva vrata zovu se azil – to je individualno osnovno pravo za koje ne može biti gornjih granica, ali to se odnosi na veoma mali broj ljudi, na one koji su lično progonjeni“.
Na drugim Lindnerovim vratima piše izbeglica. Pod tim on podrazumeva one ljude koji nisu lično progonjeni, već su pobegli od rata i nasilja. Na pitanje glavne i odgovorne urednice DW Ines Pol da li u tom slučaju postoji gornja granica, Lindner odgovara: „U tom slučaju postoji gornja granica koja je utvrđena kapacitetima koji stoje na raspolaganju za prihvatanje izbeglica“. Predsednik ipak nije pomenuo konkretan broj.
Treća vrata u njegovoj viziji buduće useljeničke politike označena su sa kvalifikovano useljavanje. Lindner u ovom slučaju podrazumeva ciljani izbor ljudi kojima je dozvoljen dolazak u Nemačku. „Mi na osnovu poznavanja jezika, kvalifikacija i drugih stvari odlučujemo ko može da dođe“. A četvrta vrata za Lindnera ostaju zatvorena: onaj ko nema pravo na azil, ko nije izbeglica niti kvalifikovani useljenik, taj ne može da dođe u Nemačku niti u njoj sme da ostane.
To da li će Lindnerov FDP implementirati te ideje u budućoj vladi Nemačke zavisi naravno od rezultata izbora, a zatim i od koalicionih pregovora. Prema istraživanjima javnog mnjenja, za FDP bi u Nemačkoj trenutno glasalo osam odsto birača, isto koliko i za Zelene i Alternativu za Nemačku (AfD). Za Levicu bi glasalo devet procenata. Borba za treće mesto u nemačkom parlamentu veoma je napeta. Za koaliciju sa strankama Unije CDU/CSU, to nije dovoljno.
Povratak „politici popuštanja“
Ukoliko FDP-u, koji trenutno nema svoje predstavnike u Bundestagu, pođe za rukom da se nakon 24. septembra vrati za vladin sto, Lindner obećava povratak „tradicionalnoj nemačkoj politici popuštanja“. Ta rečenica izgovorena je kada se u intervjuu govorilo o Lindnerovoj spornoj izjavi o ruskoj aneksiji Krima. U intervjuu za DW on je branio svoj stav, rekao da je aneksija Krima protivna međunarodnom pravu, ali i dodao da je nemačka politika popuštanja povezana s dve stvari: oštrinom i spremnošću na dijalog. „Zamrzavamo konflikte bez da ih prihvatamo, ali zato na drugim mestima nudimo razgovor“.
Na kraju intervjua za DW bilo je zabavno čuti kog političara iz neke druge stranke bi Lindner, da mora, poveo na pusto ostrvo. Lider FDP odlučio se za kopredsednika Zelenih Džema Ozdemira. I on je dobitnik prestižne karnevalske nagrade grada Ahena, pa bi, kaže Lindner „imali bar čemu da se smeju – ako ništa drugo, onda jedan drugom“.