Povučena „teroristička lista“ nemačkih firmi
25. jul 2017.
Turska je u maju preko Interpola poslala u Berlin listu na kojoj su se nalazila imena 681 nemačke firme koje su osumnjičene da podrivaju tursku državu. Listu je pratila sumnja da bi nabrojane firme mogle biti u vezi sa pomagačima pokreta Abdulaha Gulena, koji je za Ankaru državni neprijatelj broj jedan. Među nabrojanim firmama se nalaze giganti poput BASF ili Dajmlera, Tisenkrupa ili čeličana Zalcgiter, ali tu je i jedan berlinski kiosk koji je otvoren do ponoći, kao i jedna ugostiteljska radnja specijalizovana za kebabe – iz Severne Rajne Vestfalije.
„Preispitivanje“ nemačke politike
Kada se za to saznalo, nemačka javnost se vidno uznemirila. Ne samo što se u turskim zatvorima nalazi desetak nemačkih državljana, među kojima je najpoznatiji novinar Velta Deniz Judžel, ne samo što Erdogan gotovo svakodnevno izgovara teške optužbe ili krupne i agresivne reči o manjkavostima demokratije u Nemačkoj, već su sada i stotine nemačkih firmi optužene da su jataci terorista – to je bila skandalozna vest.
„Dokle ovako!?“, „Isprašite ga već jednom“; „Hoće li sada hapsiti i nemačke turiste?“ – samo su neki od tipičnih naslova koji su tim povodom mogli da se vide u nemačkoj štampi. Predstavnici nemačke industrije su bili zbunjeni i ogorčeni. Nemački ministar finansija Volgang Šojble rekao je da „Erdogan stavlja na kocku vekovno partnerstvo Nemačke i Turske“. Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel najavio je „preispitivanje“ nemačke politike prema Ankari, u koje bi spadalo i novo pregovaranje o pretpristupnoj pomoći EU Turskoj, te carinskoj uniji sa tom zemljom.
„Vrata Turske – otvorena“
U ponedeljak je jedan portparol nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera saopštio da je turski ministar unutrašnjih poslova telefonom preneo De Mezijeru da je pomenuta lista bila greška, to jest, da je nastala zbog „komunikacionog problema“ o kojem se za sada ne zna više detalja. On je rekao i da turske vlasti ne vode istragu protiv nemačkih firmi ni u Nemačkoj, ni u Turskoj, te da je ogranak Interpola u Turskoj „formalno povukao“ pomenutu listu. „To smo primili na znanje kao objašnjenje“, rekao je portparol nemačkog MUP-a.
Jedna portparolka nemačkog Ministarstva privrede rekla je da i pored toga među nemačkim preduzećima još uvek vlada velika nesigurnost kada je reč o investiranju i poslovanju u Turskoj, i dodala da će „to još neko vreme biti tako“. Ona je dodala da Turskoj treba poslati jasan signal da Nemačka od nje očekuje da se ponaša kao pravna država.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, međutim, nije prestao sa napadima na nemačke političare, pa je tako u nedelju (23.7.) rekao da nemački političari vode predizbornu kampanju na račun Turske (u Nemačkoj se krajem septembra održavaju izbori za Bundestag) i dodao: „Niko nema pravo da se meša u unutrašnje stvari Turske“ i da će Turska „učiniti sve što je u njenoj moći“ da osujeti rad provokatora. Dva dana pre toga je već opominjao Nemačku „da se urazumi“. U istom govoru je, doduše, naglasio i da su „vrata Turske i dalje otvorena za strane, pa i nemačke, investitore“.