Počasni Leopard za Vernera Hercoga

Nemački reditelj Verner Hercog dobitnik je ovogodišnje počasne nagrade na Filmskom festivalu u Lokarnu. Ovaj 70-godišnji režiser, još uvek je jedan od najinovativnijih reditelja današnjice.

„Kao autor, producent i pre svega kao reditelj, Verner Hercog je otelotvorenje kinematografije čija je domovina upravo Festival u Lokarnu“, tim rečima je umetnički direktor švajcarskog festivala, Karlo Šatrijan, uručio nagradu za životno delo umetniku koji se od samog početka svoje karijere razlikovao od većine drugih.

Naime, festival u Lokarnu već godinama zastupa i prikazuje filmove koji retko stižu u velike bioskope, ali koje po pravilu krasi originalnost i nezavisnost. A takav je očigledno i sam Verner Hercog.

Detinjstvo u Bavarskoj i Dalmaciji

Verner Hercog je odrastao u Bavarskoj. Međutim, njegova majka bila je Hrvatica, tačnije, njen otac bio je Splićanin. Sam Herzog kaže da nikada nije naučio hrvatski, jer je sa majkom uvek razgovarao na nemačkom. Ipak, često je boravio u Dalmaciji, kao dečak, sa majkom i braćom. „Kasnije su te posete postajale sve ređe, ali uspomene na brda i planine u okolini Splita i danas su vrlo žive. Naravno, tu je i more“, kaže Hercog. Ovaj reditelj cenjen je i Americi, odnosno u Holivudu. Tamo je radio sa glumcima kao što su Eva Mendes, Nikolas Kejdž, Vlijam Defo i Kristijan Bejl. On ima misterioznu sposobnost da angažuje svetski poznate zvezde, a da se pri tome odupre pritisku američke filmske industrije.

Verner Hercog je i jedan od najpoznatijih reditelja generacije „nove nemačke kinematografije“, pokreta koji je počeo 60-tih godina prošlog veka. Svi režiseri u toj grupi bili su veliki individualisti, ali Verner Hercog je u tome prednjačio, odbijao je da se prilagođava bilo kakvim pravilima i da se uključi u bilo kakav sistem. On smatra da je tu osobinu stekao još u ranom detinjstvu. Često govori o bombardovanju Rozenhajma, o ruševinama i borbi za život u posleratnoj Nemačkoj. Gotovo sa ponosom navodi kako je prvi film u bioskopu video sa 14 godina, i kako ni dan danas ne pogleda više od jednog filma godišnje.

Legendarni sukobi sa Kinskim

Hercog je započeo karijeru snimanjem kratkih filmova. Njegov prvi dugometražni film, koji mu je doneo uspeh, bio je film „Znakovi života“ (1968.) koji govori o trojici nemačkih vojnika tokom Drugog Svetskog rata na jednom grčkom ostrvu. Već se tu vrlo dobro vidi osnovna tema koja će ga pratiti i kasnije: ljudi u neobičnim situacijama, tanka granica, koja nas deli od ludila i uticaj prirode na duševnu konstelaciju čoveka.

Veliku popularnost doneli su mu filmovi i saradnja s ekscentričnim glumcem Klausom Kinskim. Sa njim je snimio pet filmova, pored ostalog i „Nosferatu“, „Vojzek“, „Fickaraldo” i „Agire, bes bogova“. Legendarni su bili i sukobi između njega i Kinskog, ali i nesreće koje su se događale na terenu, na snimanju, kao i zakašnjenja koja su producente i samog Herzoga često koštala milione dolara. Nakon smrti Klausa Kinskog, o Verneru Hercogu se duže vreme nije mnogo čulo. Ipak, on je radio - bavio se insceniranjem opera, i snimanjem dokumentarnih filmova. To je bio važan argument za žiri u Lokarnu koji mu je dodelio nagradu Leopard za životno delo.

Naime, Hercogovi dokumentarci nemaju gotovo ništa zajedničko sa takozvanim klasičnim filmovima tog žanra. On je snimao po celom svetu, s kamerom se spuštao u pećine, ispod leda, a dane je provodio i u pustinjama. Njegovi filmovi otvaraju sasvim nove mogućnosti i prostore i time stavljaju ljudski život i celu planetu u jednu sasvim novu perspektivu. Drugim rečima, jedan od najvećih individualista među rediteljima, ostaje drugačiji bez obzira na žanr. I do poslednjeg daha, prati svoju viziju.

Autor: Željka Telišman / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon