Početak kraja koalicije Merkel-Vestervele

„Od presudne važnosti za poraz bila je nuklearna katastrofa u Japanu. Renesansa pokreta ’nuklearna energija – ne, hvala’ donela je neočekivano mnogo glasova Zelenim. Kancelarka mora da je očajna. Prvo je njena koalicija snova – liberala i stranaka Unije – loše počela, onda su došli skandali, krize i baksuzluk. Ništa nije uspela da stavi pod kontrolu, još manje da nametne neki sopstveni program.

Izbori nisu izgubljeni samo u glavnom gradu Baden Virtemberga, Štutgartu. U suočavanju sa velikim izazovima savezna vlada je u očima građana bila neuspešna. Rezultat izbora je račun za silna posrtanja, oklevanja i nedostatak ideja i pravih poruka u Berlinu. Iako nuklearna katastrofa ugrožava živote nevinih na drugom kraju sveta, i Nemci se osećaju pogođenim – to je sasvim ljudski. Na to savezna vlada nije našla nikakav odgovor. Najgore je što deluje licemerno.

Ono što su mnogi naslućivali – da je brzo privremeno zatvaranje više starih nuklearnih elektrana samo predizborni manevar potvrdio je ministar privrede prilikom susreta sa predstavnicima industrije. I za to su birači juče ispostavili račun.

Nastradao je i predsednik liberala Gido Vestervele koji je sve učinio kako bi FDP predstavio kao ’svoju’ stranku i to mu se sada osvetilo. Liberali su loše prošli i od danas će se u stranci odlučivati o tome koju će poziciju i koliko moći ubuduće imati Vestervele.

U Rajnland Pfalcu socijaldemokrata i dosadašnji premijer Kurt Bek nisu izgubili, ali nisu izvojevali ni neku blistavu pobedu. Bek je postao simbol stare, dobre SPD sa kojom se mnogi osećaju povezani, jer je, zapravo, više mogla samo da je htela.

Za crno-žutu koaliciju ovi izbori su početak kraja. U Bundesratu preti blokada, a zemlja ne može da dopusti paralizu. U sličnoj situaciji Gerhard Šreder je raspisao nove izbore“, podseća list „Noje Rur cajtung/Noje Rajn cajtung“.

Asadova poslednja šansa

List Tagesšpigel komentariše demonstracije u Siriji:

„Događaji u Siriji deluju kao rimejk, a ishod zbivanja u Tunisu i Egiptu je poznat. Ipak predsednik Asad bi još mogao da se spase ukoliko sve najavljene reforme budu brzo sprovedene kao što je po kratkom postupku ukinut zakon o vanrednom stanju.

Presudno pitanje nije da li je Asad shvatio ozbiljnost situacije. Jeste. Odlučujuće pitanje glasi: da li su delovi aparata, uključujući pohlepne članove predsednikovog klana, shvatili da su odmah potrebne suštinske reforme.

Asadova poslednja šansa je u tome što nije omrznut kao što su bili omrznuti Mubarak ili Ben Ali i što je nacionalno i verski manje homogeno stanovništvo Sirije svesno opasnosti vakuuma vlasti“, piše „Tagesšpigel“.

Obala Slonovače ima kakao, a ne naftu

Komentator lista Frankfurter rundšau setio se jedne afričke krize koja je ostala u senci previranja na severu kontinenta – one u Obali Slonovače i piše:

„Apsolutno je isključeno da se velike sile odluče za još jednu vojnu avanturu nakon sporne intervencije u Libiji, ostavljajući po strani činjenicu da Obala Slonovače proizvodi kakao, a ne naftu i da njene izbeglice predstavljaju problem za susedne zemlje, ali ne i za ’Tvrđavu Evropa’.

Posledica će biti da će sukob u Obali Slonovače biti duži i krvaviji od onog u Libiji. Već danas humanitarne organizacije se žale da nemaju dovoljno sredstava da obezbede pomoć za oko milion izbeglica“, piše „Frankfurter rundšau“.

Britanski premijer ima razloga da strahuje

O velikim demonstracijama proteklog vikenda u Londonu zbog mera štednje britanske vlade list Noje osnabriker cajtung piše:

„Zbog ambicioznog i drastičnog programa štednje posle samo godinu dana konzervativno-liberalna vlada iskusila je sav gnev naroda. Bile su to najveće demonstracije u Londonu nakon onih pre osam godina zbog rata u Iraku. Mirni protest ostao je u senci stotina nasilnika koji su iskoristili priliku za divljanje. Međutim, to nasilništvo koje je okončano za londonske prilike neuobičajeno oštrom intervencijom policije, ne može da prikrije veliko nezadovoljstvo miliona Britanaca koji smanjivanje socijalnih izdataka i povećanje poreza doživljaju kao nepravdu.

Istina, Kameron je izabran pod pretpostavkom da će budžetski deficit koji iznosi 11,4 odsto društvenog proizvoda izbrisati u roku od samo četiri godine. Međutim, u naciji fer-pleja bes je izazvalo to što program štednje pogađa pre svega takozvane male ljude, dok su kompanije i banke ostali uglavnom pošteđeni. Zatvaraju se javni bazeni i biblioteke, škole propadaju, krešu se izdaci za kulturu i zdravstvo i ukida se pola miliona radnih mesta u javnim službama. Premijer ima razloga da strahuje da ne bude pometen sa vlasti kao njegove kolege u Irskoj i Portugaliji. I Margaret Tačer poražena je jednom zbog nepravedne poreske politike“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković