Pravoslavni hrišćani se nadaju mirnom Božiću u Lalibeli

Na aerodromu Lalibela u jeku su radovi na obnovi. Jer, početkom decembra, kada su pobunjenici Pokreta za nezavisnost Tigraja (TPLF) zauzeli to mesto u severnoj Etiopiji u koje mnogi dolaze na hodočašće, opustošili su aerodromske terminale.

Nakon što su vladine trupe ponovo povratile teritoriju, rodila se i nada za desetine hiljada vernika koji žele da doputuju iz dijaspore.

Mnogi hodočasnici u Lalibelu putuju kolima ili čak pešice; po uništenim putevima putovanje ponekad traje danima. Jer, predstoje dva važna praznika za etiopijske pravoslavce: Božić 7. januara i krštenje Isusa Hrista, odnosno Bogojavljenje 19. januara.

„Religija je za pravoslavne hrišćane kao eliksir života i zbog toga ovakva hodočasnička mesta igraju veliku ulogu“, kaže pastor Joahim Hempel. On je između 2018. i 2019. vodio pastirsku kancelariju nemačke Evangelističke crkve u etiopijskom glavnom gradu Adis Abebi. Takođe je nekoliko puta boravio na studijskim putovanjima u Lalibeli.

Više od godinu dana su trajale borbe između pripadnika Pokreta za nezaivsnost i vladinih trupa premijera Abija Ahmeda. Ahmed je došao na vlast 2018. s obećanjem da će reformisati Etiopiju. On je razvlastio TPLF, koji je 25 godina dominirao u zemlji. Konstantne borbe, koje traju od novembra 2020. gurnule su zemlju u duboku krizu.

Lalibela je već dva puta padala u ruke pobunjenika i ponovo u ruke vladinih trupa. „To mesto je od ogromne simboličke važnosti za kompletno stanovništvo Etiopije, a onaj ko tamo ima primat sebi je obezbedio barem medijsku pažnju“, kaže Joahim Hempel u razgovoru za DW. Politički analitičar Asfa-Vosen Aserate se slaže da Lalibela nikada nije imala direktne veze sa sukobom. „Tu ne postoji vojni razlog, već publicistički.“

Uklesan u stene

Grad Lalibela sa svojih 3.500 stanovnika skriven je u brdima u regionu Amhara, na granici sa Tigrajem, regionom odakle potiču pobunjenici. Region Amhara je poznat po svojim monolitnim crkvama, koje su u 12. veku sagrađene po nalogu kralja Gebre Maskala Lalibele, odnosno svetog Lalibele.

Posebnost ovih crkava je to što su uklesane direktno u vulkanskim stenama. Najpoznatija je Kuća svetog Đorđa („Bet Giyorgis“), koja je u obliku krsta uklesana u stene - 13 metara u dubinu. Pre pandemije korona virusa ovde su godišnje dolazile između 40.000 i 50.000 hodočasnika. Posetioci se dive jedinstvenim crkvama, koje se od 1978. nalaze na listi Svetske kulturne baštine UNESKO.

„Lalibela je nastala kao „kompenzacija" za pobožne etiopijske hrišćane, kako bi hodočašće u Jerusalim zamenila hodočašćem u Lalibelu“; kaže pastor Hempel.

Jer, Jerusalim je 1187. osvojio islamski vladar Saladin a duhovni centar hrišćanstva postao deo muslimanskog sveta. I u pograničnim oblastima Etiopije u to je vreme islam igrao važnu ulogu. Kao u Aksumskom carstvu, kasnoj antičkoj državi koja se prostirala na današnjoj teritoriji Eritreje, delu Etiopije, Sudana i Jemena. Njegov glavni grad Aksum, u današnjem regionu Tigraj važio je za hrišćanski centar Etiopije sve do raspada carstva. Tu je onda nastala Lalibela.

Ali, grad je i dalje zadržao značaj za hrišćanstvo. Takođe se razvio u važan centar za nauku, objašnjava Marko Vigano, osnivač i koordinator dve nevladine organizacije, koje se bave istraživanjem i upravljanjem prirodnim i kulturnim nasleđem.

 „Mnoge zlatne freske na stenama i unutrašnjosti glavne crkve, kao što je raspeće Hristovo, istinski su jedinstvene. Još uvek vidite boje.“ Tako da ovo mesto ne privlači samo vernike i turiste već i arheologe.

Teške povrede ljudskih prava

Kada su u Lalibelu umarširali pobunjenici, opljačkali su kuće i hotele i počinili ratne zločine: od silovanja do ubistava. Mnogi stanovnici su izbegli u Bahir Dar, glavni grad regiona Amhara ili u Adis Abebu, kaže Marko Degasper, turistički vodič.

Pobunjenici, međutim, nisu dirali monolitne crkve. One su ostale netaknute. To potvrđuje i Lazare Elundu Asomo, direktor Centra svetske baštine UNESKO i dodaje:

„I zaista se čitava međunarodna zajednica mobilisala, da doprinese očuvanju ovog lokaliteta“, kaže Elundu u razgovoru za DW. „Sve ćemo učiniti da Etiopljanke i Etiopljani i dalje imaju međunarodnu podršku za zajednički rad na očuvanju ovog lokaliteta.“

U Lalibelu se polako vraćaju i izbeglice. Strah od novog nasilja ne moraju da imaju, smatra etiopijski politički analitičar, Asfa-Vosen Aserate. „Sve oblasti, koje je do sada držao TPLF u regionu Amhara sada su oslobođene.“ Međutim, rano je za predviđanja kako će se konflikt dalje razvijati.

Ljudi u Lalibeli pak odlučno gledaju u budućnost, kako bi svoje mesto ponovo učinili onakvim kakvo je bilo: mesto mira, vere i nade.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu