Predsednik pred sudom

Prema navodima optužnice, 85-godišnji bivši predsednik Jon Ilijesku pozvao je u junu 1990. hiljade rudara iz Zapadne Rumunije u Bukurešt kako bi okončao antikomunističke proteste opozicije. Bila je to brutalna akcija rudara – najmanje četvoro ljudi je poginulo, više od 1.000 je povređeno.

Stari komunista Ilijesku na vlast je došao u decembru 1989. godine, nakon pada komunističkog diktatora Nikolaja Čaušeskua, a potom je u maju velikom većinom izabran za predsednika. Još mlada liberalno-demokratska opozicija govorila je o značajnim manipulacijama u pripremi izbora i pozvala na trajne mirne proteste u Bukureštu. U aprilu 1990. godine, na Trgu univerziteta ulogorili su se uglavnom mladi i proglasili ga za „zonu bez neo-komunizma“. Mirni protesti bili su usmereni protiv prevrtljivih komunističkih pripadnika raspuštene tajne policije „Sekuritate“, koji su bili veoma prisutni i u novoj strukturi vlasti.

Trinaestog juna 1990, hiljade rudara brutalno je napalo demonstrante: one koji su izgledali kao „intelektualci“, ljude sa naočarima, bradate ili sa dugom kosom, bolje obučene ljude. Jurili su ih i napadali palicama, šipkama i sekirama. Anti-komunistički miting krvavo je okončan dva dana kasnije, 15. juna. Predsednik Ilijesku zvaniöno se zahvalio rudarima i pohvalio ih kao „spasioce nove demokratije“.

Ponovo otvoren slučaj

Ilijesku se još 2005. godine zbog toga našao pred sudom, ali dve godine kasnije, proces je prekinut. Ilijesku, predsednik između 1990 i '96, a zatim i u periodu od 2000. do 2004. godine, od tada je u više navrata izjavljivao da u vezi sa događajima iz tog vremena sebi ništa nema da prebaci.

Sada je kancelarija državnog tužioca u Bukureštu ponovo otvorila slučaj, nakon što je Evropski sud za ljudska prava osudio Rumuniju zbog nekoliko grešaka prilikom istrage tog predmeta. Ilijeska optužuju za zločine protiv čovečnosti i zvanično je osumnjičen da je odgovoran za nasilje nad protivnicima režima i smrt četiri osobe. Optužnica je podignuta i protiv njegovog bivšeg šefa obaveštajne službe Virgila Magureanua. Istraga se vodi i protiv ostalih bivših ministara i članova vlade.

Ponovno otvaranje proces pod pritiskom Evropskog suda pruža nadu mnogim žrtvama tog vremena da će odgovorni biti isporučen pravdi. Garancije za to nema, jer rumunsko pravosuđe ponekad ide čudnim putevima. Za demokratiju u Rumuniji, to bi bio važan korak u toliko neodlučnom suočavanju sa nedavnom prošlošću.