Načela propagande bila su poznata i pre nego što je širenje laži počelo da se bagatelizuje pod novom krilaticom „postfaktički“. Već isprobani recept glasi da i neverovatna politička tvrdnja mora da bude često ponavljana, kako bi ljudi na kraju počeli da veruju u gluposti. Turska vlada se trenutno u toj umetnosti pokazuje kao veliki majstor.
Krivi su Evropljani
Turski ministar za evropske poslove Omer Čelik se, prilikom posete Briselu, držao poznatog načela da je napad najbolja odbrana. On smatra da je kriza u međusobnim odnosima nastala zbog problema u komunikaciji. Čelik, ujedno i glavni pregovarač Turske sa Evropskom unijom, smatra da Evropljanima jednostavno nedostaje pravo razumevanje za Tursku. Zbog toga je problemi u EU koja, nakon pokušaja puča, pokazuje malo simpatija za napadnutu vladu u Ankari i neophodnost da se njeni neprijatelji pobede svim sredstvima.
Već mesecima se na forumima čuju opravdanja za masovna hapšenja, zlostavljanja, otpuštanja sa posla i ukidanje slobode medija. Sve to potiče iz priručnika za totalitarne vladare. Koga to Čelik takvim istupima želi da u nešto uveri? Time se Turska članstvu EU ne približava ni za milimetar. Naprotiv. Onaj ko sluša takvu propagandu, još više je uveren da Turska ništa ne gubi zbog toga što nije članica Evropske unije.
Međutim, Čelik krivicu predbacuje i na druge: Evropljani su neprijateljski nastrojeni prema islamu i strancima, a to, kao i porast ekstremne desnice, jesu pravi razlozi za kritike na račun turske vlade. Cela stvar kulminira i zbog toga što ministar za evropska pitanja kaže da je njegova zemlja besprekorna evropska demokratija.
Turska nije verodostojan kandidat
Nadrealni nastup Omera Čelika nema drugi cilj osim da Erdoganovoj vladi pruži novu platformu da u Briselu širi svoju totalitarnu propagandu. Samo, zašto bi to trebalo dalje dozvoljavati? Predsednik i njegovi sledbenici nemaju nameru da prepoznaju evropska načela i demokratske vrednosti. Njima se samo daje prilika za širenje iskrivljene istine širokoj publici.
Angela Merkel i ostali šefovi vlada su to do sada osporavali sa obrazloženjem da bi kanali komunikacije sa Turskom trebalo da budu otvoreni. To je zamazivanje očiju, jer u stvarnosti prave razmene – nema. Ankara evropske zahteve totalno ignoriše. Ona kontinuirano krši demokratska načela i u suštini nikada nije bila dalje od članstva u EU nego što je sada. Pregovori sa Ankarom faktički su ionako na ledu. Bilo bi bolje to reći javno i ne zbunjivati građane nejasnim saopštenjima.
Ne dozvolite da vas ucenjuju
Nemačka kancelarka je još prošle zime, kada je postigla sporazum sa Turskom o izbeglicama, bila upozorena da će ucena biti. A sada: turska strana ponovo, i to već danima, preti da će otvoriti granice i u Evropu opet poslati stotine hiljada izbeglica. To ima efekta, a kod EU dovodi do pogrešnog opreza.
Vlade do sada nijednom nisu poslušale zahtev Evropskog parlamenta da se pristupni pregovori u najmanju ruku stave na led. Ti razgovori bi konačno i formalno morali da budu okončani. Kako može da se održava bajka o nastavku pregovora, s obzirom na gnusne napade na medije i opoziciju u Turskoj? Crvena linija odavno je pređena i ne bi trebalo čekati na ponovno uvođenje smrtne kazne.
Upravo takva vrsta dvosmislene i neiskrene politike ide na ruku populizmu. Berlin, Pariz i drugi, napokon bi trebalo da skupe hrabrost, urade ono što je i okončaju pseudo-pristupne pregovore. Evropska unija mora jasno da stavi do znanja da odgovor na predsednika Erdogana može da glasi: „Tako to ne ide. Ne sa Evropom!“ Bio bi to važan doprinos iskrenosti u evropskoj politici.