Preletanje na nemački način – iz politike u lobiranje
9. januar 2020.
Nemačka javnost se sablaznila kada je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder u decembru 2005 – samo nekoliko meseci nakon što se povukao sa političkih funkcija – postao šef nadzornog odbora Kompanije za severnoevropski gasovod (kasnije „Severni tok“).
Za sablazan je bilo više povoda, a najveći među njima nije to što je Šreder postao funkcioner jednog ruskog koncerna, već što je do promene došlo tako brzo i bez uvijanja. Gezine Leč, poslanica Levice u Bundestagu, tada je rekla da je takva vrsta prelaska političara u privredu zapravo „forma korupcije koja je, nažalost, legalna“.
Pokrenute su velike rasprave o moralu i kredibilnosti političara. Ali, tek deset godina kasnije, početkom 2015, počelo je sa radom takozvano Savetodavno telo vlade koje se bavi konkretnim slučajevima funkcionera koji ostavljaju politiku i prelaze u privredu. Zanimljivo je da se to telo sastoji od isto tako bivših političara koji su odoleli izazovu velikog biznisa – u njemu su, na primer, bivša senatorka Hamburga Krista Zeger ili nekadašnji nemački ministar finansija Teo Vajgel.
Sada nijedan ministar niti državni sekretar ne može da postane funkcioner neke privatne firme dok ne prođe njihovu kontrolu. Osim, ako ga od novog zaposlenja ne deli više od 18 meseci „mirovanja“.
Lobisti su najtraženiji
Svaki kandidat, pre stupanja na novu dužnost, mora da prijavi Savetodavnom telu šta hoće da radi i kakve su njegove veze sa budućim poslodavcem. Telo potom određuje rok koji mora da prođe pre nego kandidat počne da radi.
Ako se ispostavi da su veze bivšeg političara i njegovog budućeg poslodavca bile tesne još za vreme političkog mandata, taj rok će biti duži – da bi se izbegla direktna prepletenost političke i privredne delatnosti. Jer, bivši političar koji je postao biznismen i lobista treba da koristi svoje stare veze dok su još „vruće“ – a to je forma „legalne korupcije“ koja se sprečava postavljanjem roka za zabranu rada.
Dobar lobista – to je san svakog koncerna. Ko može bolje da lobira među poslanicima i ministrima od nekoga ko je sa njima godinama bio u istoj stranci i radio na istim političkim projektima?
Zato su koncerni spremni da odreše kesu i daju velike plate ljudima kao što je Zigmar Gabrijel, bivši šef Socijaldemokratske stranke, ministar spoljnih poslova i vicekancelar Nemačke. On je te funkcije napustio u martu 2018, i odmah potom je bio spreman da počne sa radom u zajedničkom preduzeću za proizvodnju šinskih vozila koje su formirali koncerni Simens i Alstom. Ali, pre toga su i Gabrijel i Simens i Alstom morali da se strpe 12 meseci – po odluci Savetodavnog tela.
Slučaj Olea Šredera
Osim Gabrijela, od poslednjih izbora za Bundestag (u septembru 2017.) je, kako piše magazin Špigel, najmanje 12 bivših funkcionera prijavilo Savetodavnom telu novu delatnost. Bolje reći: ukupno 13 visokih političara je prijavilo ukupno 52 nova radna mesta – jer većina njih nije mogla da se zadovolji samo jednom delatnošću. Samo Gabrijel je, pored lobiranja za železničke vagone Simensa i Alstoma prijavio rad za još deset kompanija!
To što sa novim zaposlenjem sada ne može da se počne odmah, ne znači da bivši političar pre stupanja na ovu dužnost ne sme da ima nikakve kontakte. To je tako video, na primer, Ole Šreder, bivši demohrišćanski državni sekretar u MUP Nemačke, koji je sa svojom suprugom Kristinom otvorio firmu za konsalting specijalizovanu za „regulativni menadžment“.
Iako tim poslom nije smeo da se bavi pre isteka roka od 18 meseci po napuštanju političke funkcije, on je već nakon nekoliko meseci sa svojim stranačkim kolegom u ministarstvu zdravlja razgovarao o mogućnostima zapošljavanja negovatelja iz Pakistana u Nemačkoj.
Problem nije rešen?
Ubrzo zatim, Ole Šreder je posetio i Ministarstvo odbrane i tamo vodio razgovore o usavršavanju komunikacione mreže, a kasnije je i sa nemačkom ministarkom poljoprivrede imao razgovor o korišćenju telekomunikacionih frekvencija na seoskim područjima.
S jedne strane, reč je o temama koje se tiču njegovih novih klijenata, s druge, tim temama se bavio i za vreme svog političkog mandata. Zbog toga je pre svega stranka Levice počela da ga proziva, ali ni Savetodavno telo sa funkcijom etičke komisije nije moglo da dokaže da je on povredio odredbe o zabrani bavljenja novim poslom.
Zbog takvih problema je sada pokrenuta inicijativa da se zabrana oroči na tri godine. Inicijativa potiče od organizacije Lobi kontrol koja sa velikim podozrenjem gleda na rad Savetodavnog tela i posebno vlade smatrajući da je ona to Telo i izmislila samo forme radi.
Zato Lobi kontrol traži da se aktivnosti političara poput Olea Šredera prate i dokumentuju detaljnije nego dosad i da se u slučaju povrede roka koji je postavilo Savetodavno telo dotični propisno i kazni. Doduše, „postavljeni rok“ se tretira samo kao predlog upućen Vladi – ona može i da ga odbaci ili preinači.