Presuda Šešelju: Stečaj lošeg suda

Uoči presude kalkulisalo se sa visinom kazne i došlo se do sledeće računice: ako Šešelj dobije do 19 godina – on je slobodan čovek, jer su svi osuđenici pušteni nakon izdržavanja dve trećine kazne. A on je, kao što znamo, u zatvoru proveo 11 godina. Međutim, on je sada, kako kaže sudija, slobodan čovek.

Propovednik mržnje

Šešelj je bio i ostao čovek mržnje. Njegovo javno delovanje oduvek je bilo smešteno između uvreda drugim etničkim grupama i politički artikulisane mržnje prema svemu drugom i drugačijem. Nema sumnje da je on u moralnom, pa i u političkom smislu, pripremao „etničko čišćenje“ i da je do danas jedan od najgrlatijih zagovornika „Velike Srbije“. Uprkos svemu tome, on je oslobođen svih optužbi. Zašto?

On naprosto nije bio optužen za širenje međuetničke ili verske mržnje, pošto međunarodno pravo jednostavno nije na tom stepenu. Umesto toga, nedosledno i nedovoljno profesionalno Tužilaštvo, pokušalo je da dokaže njegovu direktnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Sada se pokazuje da su proteklih 13 godina od njegovog dobrovoljnog pojavljivanja u Hagu 2003, u stvari potpuni fijasko i za međunarodno pravo i za pravdu.

Svi koji pratili proces mogli su to da naslute u mnogim njegovim fazama, ali potpuno očigledno je to postalo kada su ga 2014. naprosto izbacili iz Haškog tribunala, potajno se nadajući da ga nikada više neće videti jer je teko oboleo od raka. To su uradili bez bilo kakvih obaveza Beograda da ga po potrebi pošalje u Hag, što pokazuje neobično zadovoljstvo što su mu konačno videli leđa.

Šešelj je u međuvremenu izuzetno vitalan u predizbornoj kampanji. Hag je jedna od centralnih tačaka u njegovoj predizbornoj strategiji. Naime, na bilbordima u Srbiji ispod njegovog lica piše jedna jedina reč: „Pobednik!“ A sada je i sudija u Hagu to proglasio validnim. Šešelj i dalje ima samo reči poruge za mesto na kojem je proveo 11 godina, a to mu u Srbiji, naravno, povećava popularnost.

Dobitnici…

Osim Srpske radikalne stranke i njega lično, radovaće se Šešeljevi ugledni prijatelji iz sveta, kao Žan-Mari Lepen i Vladimir Žirinovski. Glasno negodovanje, ali i potajna radost zbog političke šanse, dopiraće iz krugova hrvatskih nacionalista, ali i iz nekih delova Bosne i Hercegovine. Ova presuda je dokaz njihove teze da se Srbija nije promenila i da samo, kao zmija noge, krije svoju velikosrpsku agendu. Sa tim se, i ovoliko godina posle rata, iz srpsko-hrvatskog odnosa dâ iscediti politički profit.

Isto tako potajno, radovaće se Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, mada će njihove zvanične reakcije biti u okviru mudre državničke distance. Naime, otkako su konvertirali u „Evropejce“, njima Šešelj služi kao krunski dokaz da u desnom spektru njihov „civilizovani nacionalizam“ i nema alternativu.

…i gubitnici

Oni koji su na sopstvenoj koži osetili kobno ostvarenje Šešeljevih uputstava za mržnju, neće naravno imati razumevanja za ovakav pravni razvoj događaja. Kako porodicama žrtava „Belih orlova“ objasniti finese međunarodnog prava i veličinu rupa u njemu?

U međuvremenu, svet ima mnogo veće brige. Agresivni politički pajac Vojislav Šešelj, koji oscilira između zabavljačkog dara i beskrajne brutalnosti, neće više nastupati na haškoj pozornici. Srbija i region ponovo su ga primili u svoje ruke kao vruć krompir, a presuda Šešelju, uprkos mogućnosti drugačijeg ishoda na drugostepenom nivou, polako se seli u stečajnu masu lošeg Suda. Možda nekima od nas to ne ide u glavu, ali u suštini mi to još od srednjeg veka znamo: boginja pravde Justicija ima zavezane oči.