Pretnja stiže iz Afrike
29. decembar 2017.
„Borba još nije dobijena“. Narednih meseci pre svega je potrebna „ubedljiva pobeda naših vojnih snaga protiv terorista“. Bile su to jasne reči francuskog predsednika Emanuela Makrona za vreme posete Nigeru, neposredno uoči Božića. U Nigeru, kao i drugim zemljama u regionu, u borbi protiv terorista do sada nisu ostvareni veliki uspesi.
- pročitajte još: Afrički islam pod saudijskim uticajem
U Čadu, Maliju i Nigeru, džihadastičke snage već godinama se šire. Izgledi da se protiv njih i njihove opasne ideologije ostvari pobeda, sve su samo ne dobri. Kako bi se nad džihadizmom uspostavila kontrola, Francuske i druge zapadne vojne snage morale bi znatno da ojačaju savez sa lokalnim snagama.
IS za širenje u Africi
Makron nije tek tako odredio vremenski period od šest meseci, jer nakon što je teroristička organizacija „Islamska država“ (IS) u Siriji i Iraku izgubila veliki deo teritorije, ona izgubljeni teren traži na drugim mestima, pa tako i u zapadnoj Africi. Koliko su opasni ti moćni borci IS, nedavno se moglo videti upravo u zemlji u kojoj Makron sada poziva da se ulože veći napori: u Nigeru. Početkom oktobra, na granici sa Malijem, vojne snage SAD i Nigera sukobile su se s borcima IS. Ta borba koštala je života četvoricu američkih i petoricu nigerskih vojnika.
- pročitajte još: Makron: novi početak u Africi
IS „ima ambiciju da proširi svoje prisustvo“, procenjuje američki general Džozef Danford strategiju džihadista u Africi. Nakon smrtonosnog okršaja, vojska SAD će, poručio je, od predsednika Trampa i ministra odbrane Džima Matisa tražiti snažnije prisustvo u Africi – kao reakciju „na to što vidimo kao pretnju i što mislimo da će i ubuduće biti pretnja“. Slično se izrazio i američki senator Lindzi Grejem. „Rat se menja“, rekao je, „u Africi ćemo imati više operacija, ne manje“.
SAD u Africi trenutno imaju stacioniranih 1.300 pripadnika specijalnih snaga. Francuska je poslala 4.000 vojnika koji učestvuju u borbama protiv džihadizma. Zemlje donatori – među njima i Saudijska Arabija – do sada su za finansiranje borbe sakupile 300 miliona evra. U Saudijskoj Arabiji bi u januaru trebalo da se održi koordinacioni sastanak, a naredni će biti u februaru, u Briselu.
„Mali je naš Avganistan“
Hoće li biti dovoljno novca i vojnika kako bi se džihadizam u tom regionu zaustavio, ili čak potisnuo? To ostaje otvoreno. Izazovi pred vojnim savezom veoma su veliki. „Mali je naš Avganistan“, napisao je u novembru za francuski list „Mond“, stručnjak za Bliski istok i Afriku Kristof Ajad. I u jednoj i u drugoj zemlji obrazac je isti: najpre vojni trijumf, potom neuspela obnova zemlje i onda nova pobuna – brutalnija i politički uspešnije organizovana od prethodne.
- pročitajte još: Otrovni gas sa delte Nigera
Razlozi su složeni: angažman zapadnih vojnih snaga dugoročno slabi, dobrim delom i zato što se gubi poverenje u lokalne partnere. „S druge strane, lokalne službe izložene su pritisku zapadnih zaštitnika. Oni im govore šta treba da rade, iako ne razumeju situaciju na terenu – kao što je pitanje kako se odnositi prema određenom klanu, plemenu, političkoj frakciji ili miliciji“. A za to vreme snage džihadista jačaju.
Uslovi za širenje džihadizma
Prema podacima studije američkog trusta mozgova NSI, na širenje džihadizma utiče čitav niz faktora. Ideološki gledano, zona Sahela (granična zona u Africi između Sahare na severu i plodnijeg regiona na jugu, prim. red.) je teško područje za džihadističke grupe poput Al Kaide ili IS, navodi se u studiji. Ljudi koji žive na tom području generalno nisu verski fanatici. Međutim, i u Sahelu se povećala sklonost ka tim pokretima, širenjem vehabizma iz Saudijske Arabije.
Rast interesovanja za džihadističke pokrete zavisi od čitavog niza stvari, kao što su konkretne političke i ekonomske okolnosti na terenu. Važnu ulogu ima i politički legitimitet vlada pojedinih zemalja. Generalno, rizik od širenja džihadizma u zoni Sahela je veliki, pošto mnoga područja praktično nisu pod kontrolom državnih vlasti. Takođe, to je „najsiromašniji region u svetu, u kojem većinsko stanovništvo čine muslimani, sa pretežno slabim vladama i nedostatkom nacionalnog identiteta.“
Mešavina slabosti
Slično važi i za druge zemlje Podsaharske Afrike, kao što su Burkina Faso, Obala Slonovače i Nigerija. „Dok se preduslovi za širenje džihadizma u tim i drugim zemljama zapadne Afrike razlikuju, svima njima je zajednička mešavina slabosti koja doprinosi strukturalnoj krhkosti regiona“, navodi se u studiji NSI.
- pročitajte još: Korumpirane elite sve dalje od naroda
Zbog svega toga francuski predsednik Emanuel Makron poručuje da je važno brzo krenuti u borbu protiv džihadizma. Ali pritom bi trebalo da zna da je vreme samo jedan od mnogih faktora u borbi protiv islamističkog terorizma. Ipak, što je paradoks, da bi se pobeda ostvarila, potrebno je pre svega vreme. I to mnogo vremena.