Protesti „da“, nasilje „ne“

U Frankfurtu su u sredu (18.3.) održane demonstracije protiv Evropske centralne banke (ECB), a povodom zvaničnog otvaranja nove zgrade te institucije. Policija govori o 17.000 učesnika, a organizatori, savez Blockupy, o 20.000 demonstranta iz više zemalja Evropske unije. Policijskih službenika bilo je 8.000, iz raznih delova Nemačke.

Mada je veći deo celodnevnih demonstracija protekao mirno, u više navrata je došlo do nasilja u kojem je po navodima policije i organizatora povređeno 220 ljudi, od toga 80 policajaca. Materijalna šteta još nije procenjena: zapaljeno je više automobila policije i dva vatrogasna vozila, razbijeno više izloga, uglavnom banki i uglednih firmi. Policija je koristila vodene topove, suzavac i pendreke i privela 19 osoba.

Prenoseći reakcije na događaje u Frankfurtu, Špiegel piše: „Nemačka savezna vlada oštro je odbacila nasilje na demonstracijama u Frankfurtu. Ministar pravde Hajko Mas (SPD) nasilnike je upozorio na posledice: 'Onaj ko zloupotrebljava pravo na demonstracije, osetiće svu strogost zakona. Svako ima pravo da kritikuje ECB, ali čisto nasilje prelazi granice političke borbe', rekao je Mas preko Tvitera.

Razumevanje za protest stiglo je sa neočekivane strane: jedan od glavnih šefova Dojče banke Anšu Džain rekao je da u suštini shvata ljude koji protestuju protiv kapitalizma: 'Za mene je sloboda mišljenja jedan od temelja demokratije. Nezaposlenost je veoma visoka, jasno je da ljudi nisu srećni, čak i ako im se ukaže na to da je ECB učinila mnogo toga da poboljša situaciju.'

Najapsurdnija reakcija stigla od Hajke Henzel, poslanice partije Levice. 'Za medije su stubovi dima na Majdanu bili znak pokreta za slobodu', napisala je ona na Tviteru. Henzel je dodala da su, nasuprot tome, mediji neprijateljski nastrojeni prema kritičarima kapitalizma iz saveza Blockupy“, prenosi Špigel.

Uništena šansa da se povede diskusija

Konzervativni Frankfurter algemajane cajtung, iz grada u kojem je u sredu vladalo vanredno stanje, neočekivano blago konstatuje: „Otvaranje zgrade Evropske centralne banke mogao je zaista da bude trenutak da se povede generalna debata o odnosu prema novcu, privredi, brojkama… Kritičko preispitivanje uvek se isplati: da li smo previše okrenuti maksimalizaciji profita i što većem privrednom rastu? Šansa da se ta diskusija pokrene, ne samo da je propuštena, nego su je politički huligani u Frankfurtu totalno uništili. Baš kao što ni fudbal u međuvremenu ne može da prođe bez nasilja, tako je to i sa velikim političkim događajima. Ako se po strani ostavi materijalna šteta, onda se može reći da je šteta koju čine ovi politički huligani – još mnogo veća.“

Lauzicer rundšau iz Kotbusa piše: „Kakva besmislica! Evropska centralna banka je, kao nijedna druga institucija, preplavila tržište jeftinim novcem, kako bi kamate ostale niske i zemlje u krizi mogle da drže glavu nad vodom. Ukratko, ECB je totalno pogrešna adresa za demonstracije.“

Badiše nojste nahrihten iz Karlsruea: „Nasilje je bilo užasno. Nema nikakvih argumenata kojima bi to makar malo moglo da se opravda. Ekscesi su bacili senku na proteste i dokaz su evropskog nasilničkog turizma, naročito među krajnjom levicom. To sigurno smeta i kritičarima kapitalizma, čiji su argumenti nestali u naletima agresije.“

„Znalo je da bude i mnogo gore nego juče u Frankfurtu“

Cajt donosi intervju sa Rafaelom Berom, dekanom na policijskoj akademiji u Hamburgu jer „predstavnici policije i političari u jučerašnjim demonstracijama vide novi kvalitet nasilja“. Međutim, Ber kaže da je to „obično pravljenje panike, i to sigurno ne bez nekog cilja.“ Ber smatra da „to što se desilo u Frankfurtu nije ništa ni novo ni gore, i da je baš u Frankfurtu bilo i mnogo gorih situacija. On pominje da je početkom osamdesetih, zbog širenja aerodroma, baš u Frankfurtu bilo mnogo grubljih napada ekoloških aktivista na policiju. Na opasku novinara da su se juče nad Frankfurtom vili stubovi dima, da su po ulicama goreli policijski automobili, Ber odgovara: 'Toga doduše dugo nije bilo, ali to nije ništa novo. Policijski automobili već godinama gore i to se uvek iznova dešava. To je strašno, nema tu šta da se ulepšava. Ali, niko ne može da kaže – ovako strašno nije nikad bilo“, zaključuje Ber, a prenosi Cajt.