Protivnici mera ne traže debatu nego istomišljenike
25. maj 2020.
Imam jednog poznanika, prijatelja na Fejsbuku, zove se Karl i živi u Atlanti, Džordžija. Karl je poslednjih nedelja na Fejsbuku opsesivno pisao o koroni. Ima stavove sa kojima bi se sasvim lepo uklopio u svaki protest protiv državnih prinudnih mera za suzbijanje pandemije.
Karl je čvrsto uveren da je Bil Gejts ubica novorođenčadi, da svaka vakcina koristi jedino farmaceutskom lobiju i da je korona izmišljotina američkih Demokrata. Karl nije aktivista nijedne organizacije niti je član neke grupe. Inspiraciju i saborce nalazi isključivo na društvenim mrežama.
Napravio sam mali eksperiment sa Karlom. Izdvojio sam vreme da mirno, poštujući pravila novinarskog istraživanja, debatujem sa njim. Uzeo sam njegove argumente ozbiljno, proverio ih, napisao sam mu da su neki njegovi izvori dokazano izmišljeni. Karl je odvratio: „Nebitno da li su izmišljeni, bitno je da bi moglo da bude tako!“
Na posletku mi je Karl napisao da bi morao da se zapitam zašto još u Bibliji piše da će između 2020. i 2030. čovečanstvo napasti virus i da je vakcinacija đavolja rabota. Iako sam bio uporan, od Karla nisam iscedio odgovor gde to piše u Bibliji. Sad mi Karl uopšte ne odgovara.
Ukratko – diskusija nije ništa donela. Karl nije čekao na to da neko sa njim diskutuje. Karl traži istomišljenike.
Tako se ponaša ogromna većina ljudi koji izlaze na ulice i glasno protestuju protiv vakcina, Bila Gejtsa i zabrane kretanja. Oni ne žele da učestvuju u društvenoj debati. Oni žele apsolutnu pobedu svojih argumenata.
U Berlinu su neki protestovali noseći Davidovu zvezdu sa natpisom „nevakcinisan“. To nije samo relativizacija holokausta, to je dokaz da su cilj provokacija i privlačenje pažnje.
U principu je kontraproduktivan i ovaj komentar koji pišem jer za temu uzima otrovnu alijansu provokatora. Jer političari i mediji ove relativno male proteste čine većim. Među demonstrantima je toliko aktivista iz redova teoretičara zavere, antisemita i desnih ekstremista koji godinama koriste priliku da uzmu otvoreno društvo na nišan. Ostatak društva bi trebalo da ih ostavi tamo gde pripadaju – u izolaciji.
Nemačka i druge demokratske države upadaju u zamku kada počnu da se pravdaju pred ovim navodno zabrinutim građanima. Čemu diskusija sa 5.000 ljudi koji imaju pravo da mirno protestuju, kojima policija uprkos svim zdravstvenim rizicima omogućava okupljanja, samo da bi vikali protiv novinara koji im navodno ne daju da iskažu svoje mišljenje?
Mnogo je smislenije da se važna debata o smislu i besmislu svih mera u borbi protiv pandemije nadalje otvoreno i oštro vodi u parlamentu i medijima.
Pristalice demokratije treba da brinu samo jer je galama onih koji preziru demokratiju tokom godina postala svojevrsni biznis model. Tviter, Fejsbuk, Jutjub ili američki kablovski kanal Foks Njuz zarađuju milione širenjem antisemitizma, huškanja i poluistina. Koliki uticaj taj biznis model može imati na demokratiju najbolje potvrđuje uspon izvesnog Donalda Trampa.