Prvi evropski partizan: Nemačka još duguje

Prilikom poslednje posete nemačke delegacije Atini, nemački predsednik Joahim Gauk je verovatno bio jedan od retkih koji su znali za grčkog vojnog veterana Glezosa (92). Manolis Glezos se 1941. godine borio protiv nacističke okupacije Akropolja. U nekoliko navrata je bio u zatočeništvu i tri puta osuđen na smrt. Najpre su ga zatvarali nacisti, a onda i konzervativni posleratni režim. Spasili su ga masovni protesti organizovani širom sveta. General De Gol apelovao je na tadašnju grčku vladu da odustane od egzekucije „prvog evropskog partizana“.

Nemačka ratna dugovanja

Tokom svoje prve posete Grčkoj, predsednik Gauk ne samo da je priznao nemačku krivicu za stradanja tokom Drugog svetskog rata nego je zatražio i oproštaj za patnje kroz koje je prošao grčki narod. Ipak, pitanje ratnih reparacija je za Berlin odavno zaključeno. Glezos ne može da se pomiri sa stavom nemačke vlade i decenijama pokušava da dokaže da bi Nemačka Grčkoj trebalo da isplati ratnu odštetu. To mišljenje u međuvremenu zastupa i vlada u Atini. Grčki poslanik negira da je pitanje ratnog duga povezano za dužničkom krizom koja potresa njegovu zemlju. „Pitanje kredita i pitanje ratne odštete su dva odvojena pitanja. Mi te račune ne pokušavamo da poravnamo – ni u kojem slučaju“, poručuje Glezos.

Pri tome, zanimljivo je to što ratni veteran ne govori o nemačkoj reparaciji i isplati individualne odštete, nego o „nemačkim dugovima“. Glezos pojašnjava kako su međunarodne institucije te zahteve već prepoznale, a priznala ih je i nemačka strana. Reč je o 7,1 milijardi dolara ratne reparacije, sumi koja je potvrđena na mirovnoj konferenciji u Parizu, 1946. godine. Utvrđena je navodno i prisilna grčka pozajmica nacističkoj Nemačkoj od 3,5 milijarde. Sve ukupno, bez kamate, taj dug danas odgovara sumi od 162 milijarde evra. Na pitanje kako su grčke vlasti došli do računice od 280 milijardi evra, Glezos nema odgovor, ali ponavlja da je „nemački dug prema Grčkoj međunarodno priznat i regulisan“. On se ne može „ni povećati, ni smanjiti“.

Ne Hagu

Grčki poslanik Evropskog parlamenta ne veruje da bi pitanje ratne reparacije moglo da otvori Pandorinu kutiju i da bi i druge zemlje mogle da krenu istim putem kao i Atina. Jer su pomenuta dugovanja već priznata. Nesagledive finansijske posledice po Nemačku imalo bi isplaćivanje individualne odštete civilnim žrtvama. Osim par izuzetaka, nemačka vlada je takve zahteve do sada odbijala. Glezos ne prihvata argument da je pitanje ratne odštete stavljeno ad akta sporazumom „dva-plus-četiri“ koji su 1990. godine potpisale dve Nemačke i četiri sile koje su okupirale Nemačku. Tačno je da vlada u Atini prethodnih godina nije iskoristila priliku i aktuelizovala ovaj problem, ali „Grčka se nije odrekla svojih prava, nego je čekala povoljan trenutak na međunarodnoj političkoj sceni i odgovarajuću klimu u nemačko-grčkim odnosima“.

Ali zašto se to pitanje ne bi pokrenulo pre sudom u Hagu? Ne, odgovara Glezos, navodeći kako je 30 puta do sada sedeo za optuženičkom klupom. On želi da veruje u ljude i „nemački narod“. Grčki ratni veteran u međuvremenu obilazi nemačke gradove i razgovara sa ljudima. „Nemci“ o kojima Glezos govori su uglavnom pristalice nemačke Levice, ona je organizovala njegovo proputovanje po Nemačkoj. A Levica se snažno zalaže da Nemačka plati ratne odštete.

Poslanik Sirize često je tokom svog života i političke karijere bio deo nekakve manjine. I sada je, povremeno, među partijskim kolegama koje imaju drugačije mišljenje od rukovodstva stranke. Veruje da se zalaže za ispravno. O grčko-nemačkim odnosima kaže da treba budu prijateljski i da on nikada nije smatrao nemački narod odgovornim za ratne zločine Trećeg Rajha. „Obe kulture bi trebalo da doprinesu izgradnji mostova i prijateljstva, ali ne samo između Atine i Berlina, već svih naroda Evrope“, poručuje Glezos. Ali, dodaje, baš zato je važno da Nemačka konačno plati.