Putinovo zveckanje atomskim oružjem: pretnja ili nešto više?

Neskrivena ratna retorika beskrupuloznog ratnog huškača: „Hteo bih da one, koji daju takve izjave o Rusiji, podsetim, da i naša zemlja raspolaže različitim sredstvima uništenja, a u nekim slučajevima su modernija od onih u državama NATO-a. Ako teritorijalni integritet naše zemlje bude ugrožen, mi ćemo naravno upotrebiti sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju, kako bismo zaštitili Rusiju i naš narod.“

To je vladar Kremlja Vladimir Putin u sredu (21.9.) saopštio svom narodu i svetu. On je Zapad optužio za nuklearnu ucenu. Nije ostavio mesta sumnji u svoju odlučnost: „To nije blef. Oni koji pokušavaju da nas ucene atomskim oružjem, trebalo bi da znaju da se vetrokaz može okrenuti i pokazati na njih.“

-pročitajte još: Delimična mobilizacija u Rusiji: „Znak panike u Kremlju“

Pretnja nije nova

Predsednik Putin nije samo zapretio Zapadu upotrebom atomskog oružja već je istovremeno naredio delimičnu mobilizaciju 300.000 rezervista. „Od početka rata smo stalno slušali takve pretnje, koje bi se mogle tumačiti kao pretnje upotrebom nuklearnog oružja“, kaže nemački penzionisani pukovnik Volfgang Rihter.

Stručnjak za bezbednosnu politiku dodaje: „Ideja iza toga jeste poruka zapadnim zemljama – ako se vi (Zapad) umešate u rat ili čak napadnete rusku državnu teritoriju, onda je atomski udar verovatniji.“

Bivša generalna sekretarka NATO, američka političarka Rouz Gotemeler, ne isključuje mogućnost ruske upotrebe atomskog oružja i zabrinuta je: „Bojim se da će sada uzvratiti na nepredvidiv način, i to na taj način koji bi mogao sadržati i upotrebu oružja za masovno uništenje“.

Rusija poseduje najveći atomski arsenal na planeti

Volfgang Rihter ne smatra da je situacija tako dramatična i ukazuje na rusku nuklearnu doktrinu koja predviđa upotrebu nuklearnog oružja samo u dva slučaja: „Prvo, ako Rusija bude napadnuta nuklearnim oružjem ili drugim oružjem masovnog uništenja. I drugo, ako je na kocki egzistencija i opstanak ruske države.“ Rihter kaže da pripajanje teritorija napadnutih zemalja nema međunarodno-pravnu supstancu.

Rusija ima 6.375 atomskih bojevih glava i po tome je vodeća u svetu. Slede Sjedinjene Američke Države sa 5.800 atomskih bojevih glava, Francuska ih ima 290, Velika Britanija 215. Tačne informacije se ne objavljuju jer države svoje nuklearne vojne programe često drže u tajnosti.

Mada se govori o „nuklearnom štitu“ Sjedinjenih Američkih Država, vojno se nuklearni napad na Evropu ne može sprečiti. „Štit“ se više zasniva na pretpostavci da se neprijatelj neće usuditi da napadne teritoriju NATO-a atomskim oružjem, jer mora računati sa protivudarom.

Sve atomske sile unutar NATO mogu narediti i izvesti takav protivudar – i SAD i Francuska i Velika Britanija. Sve tri zemlje raspolažu strateškim nuklearnim oružjem, a rakete sa atomskim bojevim glavama mogu biti lansirane sa atomskih podmornica. Time je protivudar moguć u svakom zamislivom slučaju.

Ko odlučuje o upotrebi atomskog oružja?

O upotrebi američkog atomskog oružja koje se nalazi u Nemačkoj, Italiji, Belgiji i Holandiji odlučuje predsednik Sjedinjenih Američkih Država. On bi odobrio upotrebu bombi, a zemlje u kojima se bombe nalaze – recimo Nemačka – moraju da se slože sa time da bace bombe iz svojih vojnih aviona. Pre upotrebe atomskog oružja verovatno bi se obavile konsultacije sa ostalim saveznicima u Severnoatlantskoj alijansi.

O upotrebi francuskog atomskog oružja odlučuje isključivo francuski predsednik. U Velikoj Britaniji nadležnost je u rukama britanskog premijera. Tri centra odlučivanja protivniku otežavaju procenu reakcije NATO u slučaju atomskog udara.

Nemačko učešće u odvraćanju?

Nemačka učestvuje u atomskom odvraćanju sa avionima tipa Tornado koji su stacionirani u mestu Bihel u pokrajini Porajnje-Palatinat. Njima bi u slučaju odluke o atomskom udaru upravljala nemačka posada koja bi bombe avionom prevezla do cilja. Najmanje jednom godišnje nemački piloti vežbaju sa maketama izbacivanje američkih atomskih bombi.

Pored Nemačke uključene su Holandija, Belgija i Italija. Prema dostupnim izveštajima za slučaj potrebe u Evropi je uskladišteno 100 do 150 takvih teških bombi, koje nisu previše precizne.

Putinova pretnja nije nova

Još od aneksije Krima 2014. Predsednik Rusije Vladimir Putin preti upotrebom atomskog oružja. Verovatna bi bila upotreba takozvanog taktičkog nuklearnog oružja koje ima relativno malu snagu. Ona može da se podesi tako da dejstvo bude pedeset puta manje nego kod bombe koja je eksplodirala u Hirošimi.

Stručnjak za bezbednost Rihter ne veruje da će zaista doći do upotrebe atomskog oružja. „Ako bi Rusija prekršila tabu, koji postoji od 1945., zemlja bi bila izolovana i odbačena u celom svetu. Putin bi izgubio sve saveznike, pa i Kinu. To bi imalo nesagledive za politički, ekonomski i društveni opstanak Ruske Federacije.“ Rihter zbog toga smatra da nuklearni rat sa Severnoatlanskim paktom nije verovatan. „Rusija ne bi popedila, već bi to vodilo uzajamnom uništenju. Smatram da je toliko racionalnosti još ostalo u Kremlju.“

Možda će se Vladimir Putin prisetiti jasne izjave američkog predsednika Džoa Bajdena pre nekoliko dana na televiziji CBS, kada je upozorio Putina da ne upotrebljava atomsko i hemijsko oružje: „Nemojte to da radite! To bi promenilo lice rata, kao ništa od Drugog svetskog rata.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.