„Raduje me što živim na granici“
29. maj 2019.
Ulična kocka ispred gradske većnice u Mostiski u Ukrajini morala bi da hitno bude renovirana. I obe klupe na malo zelenila pred zgradom izgledaju kao da odavno nisu prefarbane. Ali, ko bi to sad farbao?
„Još pre dve godine, kada smo počeli da obnavljamo ovaj mali trg pred većnicom, postojale su četiri brigade sa po pet radnika. Sada više ne nalazim ljude za ove poslove“, ljuti se predsednik opštine Serhij Storoščuk. U Mostiski zvanično živi 9.000 ljudi, ali u stvarnosti ih je manje jer mnogi rade u susednoj Poljskoj. Granice Evropske unije je samo na 15 kilometara odatle prema Zapadu.
„Ako se ovako nastavi, u Mostiski će raditi još samo tri čoveka: predsednik opštine, sreski načelnik i lokalni predstavnik vlade. Osim njih, tu će biti još samo penzioneri“. Taj vic se sve češće može čuti u varoši, kaže Serhij Storoščuk. No, lokacija na granici za ljude u Mostiski znači i finansijske prednosti. „200 do 300 građana svakog dana prelazi granicu i tamo zaradi par evra“.
Malogranični promet
Vožnja autobusom do ukrajinsko-poljske granice traje samo pola sata. Radnje sa alkoholom i cigaretama se ovde na engleskom zovu „shop“, oseća se približavanje Zapada. Ovde paklo cigareta košta nešto manje od evra, ali samo nekoliko stotina metara dalje, na poljskom bazaru Medika – skoro dvaput više. Oni koji su posebno hrabri, mogu da kupe ukrajinsku votku sumnjivog porekla, po vrlo jevtinoj ceni.
Na putu ka Poljskoj preko granice može da se ponese litar votke i dva pakovanja cigareta. Za jednog „mrava“ – kako na graničnom prelazu zovu pešake koji se kreću između dve države – svaki prelazak granice može da znači dobit od nekoliko evra. Od tog novca, mnogi kupuju poljske namirnice s druge strane granice. „Pre svega mladi švapski sir, mleko i neke sorte mesa, ukusniji su“, čujemo od žena i muškaraca koji nose pune cegere.
Roba u vrednosti do 500 evra ili do 50 kilograma težine se ne carini. Poljske namirnice završavaju u tržnicama gde kupuju dobrostojeći Ukrajinci i u restoranima u Lavovu. U Ukrajinu se transportuju i stari, ali funkcionalni električni aparati koji su otkupljeni od nemačkih firmi za reciklažu.
Zajednička logistika, zajednička istorija
Onaj ko ima novca, na poljskoj strani kupuje velike količine namirnica ili elektro-uređaja – kada a onda ih transportuje u Ukrajinu komad po komad – u količinama za koje se ne plaća carina. Trgovački i logistički centar u poljskom gradu Korcovi takvima nudi magacine na zakup. „Ovde se ne skladišti samo roba. Sada u našim halama imamo i radnje za diskontnu prodaju, a uskoro ćemo početi i sa proizvodnjom kuhinjskih papirnih rolni. Ukrajinci će sigurno hteti ovde da rade“, kaže direktorka Izabela Tomaševska.
Posebno je ponosna na svečanosti u čast autora ukrajinske himne Mihajla Verbizkija, koje se svake godine održavaju u Korcovi. On je tamo bio sveštenik i pokopan je samo nekoliko stotina metara od magacina. Poljski vlasnici tog centra za logistiku sarađuju i na organizovanju te svečanosti. Izabela Tomaševska ih zove „ukrajinsko-poljskim susretima ljudi kojima je istorija u srcu“.
Tim susretima se raduje i Hana Vanio – iz godine u godinu. Ona živi sa druge strane granice, u ukrajinskom Krakovezu, i redovno kupuje kod Poljaka. Ova penzionerka ima poljsko-ukrajinske korene. „Dobro se razumem sa Poljacima, nikad nije bilo problema. Raduje me što živim na granici i mogu svakodnevno da je prelazim“. I dodaje da joj smeta to što političari „ponekad nagone ljude jedne protiv drugih“.
Povremene napetosti
Hana Vanio je bila potresena kada je nekim Ukrajincima zabranjen pristup parkingu na poljskoj strani granice. Radilo se o grupi ukrajinskih studenata koji su se 2014. u poljskom Pžemišlu na jednoj žurci slikali sa crveno-crnom zastavom Ukrajinske ustaničke armije. A to je partizanska organizacija koja je u Poljskoj zabranjena jer je 1943. izvela masakr nad poljskim stanovnicima regiona Volhinije.
I danas se na ulazu na parking nalaze fotografije tih studenata sa natpisom: „Pristup zabranjen“! A nad kapijom se vijori poljska zastava. „Ima Ukrajinaca koji smatraju da ovaj region treba da pripadne Ukrajini. Hoću da pokažem da je ovo ovde – Poljska“, kaže Tadeuš Jakubovski, vlasnik parkinga. Kada se pojave ukrajinski vozači, komanduje im gde da parkiraju i obraća im se na „ti“, a sa poljskim vozačima je ljubazniji.
Borba protiv predrasuda
Petnaest kilometara dalje, u poljskom Premselum, Tetjana Nakonjecna iz Saveza Ukrajinaca u Poljskoj nastoji da održi dobre odnose među susedima. Ova Ukrajinka je odrasla u Premselu, jedno vreme živela u Kanadi, pa se 2013. vratila u rodni grad. „Odmah po povratku, užasnula me istorijska rekonstrukcija masakra u Volhiniji“, priseća se – tada je pred publikom izvedena „rekonstrukcija“ masakra, i to nije ostalo bez posledica: tri godine kasnije su poljski nacionalisti napali Ukrajince za vreme jedne versko-patriotske procesije.
Takve napetosti su stalno tematizovane u lokalnim i nacionalnim predizbornim kampanjama, ali ne i pred izbore za Evropski parlament. O njima se najviše govorilo u Varšavi i na televiziji. Na pojedinim plakatima se vide kandidati stranke PiS – ovaj region u južnoj Poljskoj važi kao jedno od uporišta te nacionalnokonzervativne stranke. No, i ovde se smatra da političari u Briselu ionako nemaju uticaja na svakodnevni život građana.
Tetjana se zalaže za dobre odnose između Poljaka i Ukrajinaca. I bori se protiv predrasuda. U brošuri njenog udruženja piše da među Poljacima ima mnogo tolerantnih i otvorenih ljudi koji nisu ukrajinski nacionalisti i da ukrajinske žene ne rade prevashodno u seks-biznisu.
Ukrajinci u Poljskoj
Tetjanini prijatelji, bračni par Korpan, već 12 godina žive u poljskom Premselu. „Kada smo došli ovamo, nije bilo sukoba“, seća se Oleh Korpan. „Brzo smo naučili poljski i ovde se osećamo kao kod kuće. Problemi između Poljaka i Ukrajinaca dolaze odozgo, možda neki ljudi tako stiču poene.“
Visokokvalifikovani stručnjaci poput bračnog para Korpan – Oleh je lekar, a njegova supruga Natalija je nastavnica matematike – u Poljskoj se vrlo traže. Poljska privreda beleži bum, ali od prijema zemlje u EU (2004) oko dva miliona Poljaka je napustilo zemlju. Često su Ukrajinci ti koji popunjavaju rupe na poljskom tržištu rada. Danas u Poljskoj radi više od dva miliona ukrajinskih građana.
Natalija i Oleh u Premselu zarađuju više nego njihovi prijatelji u domovini. „Kada čujemo šta se ovde dešava, kakvih sukoba ima, poneki put pomišljamo i na povratak. Ali mi to ne želimo, život ovde nam se dopada“, kaže Natalija.