Rasizam i siromaštvo: dve strane iste medalje?
7. maj 2024.
Rasizam je u Nemačkoj veoma raširen. Ali, koje konkretne posledice to može da ima za one koji su time pogođeni? Tim pitanjem se pozabavio Nemački centar za istraživanje integracije i migracije (DeZIM) u Berlinu. Sociološkinje Zerin Salikutluk i Klara Podkovik htele su da saznaju da li postoji veza između rasizma i ugroženosti siromaštvom. I došle do zaključka da – postoji.
Temelj njihove analize je Nacionalni monitor diskriminacije i rasizma (NaDiRa), na kojem sarađuje Salikutluk. „Ako se pogledaju zvanične statistike ili izveštaji nemačke vlade o siromaštvu i bogatstvu, one se većinom dele one s migrantskom pozadinom ili one koji imaju nemačko državljanstvo. Ali, kakvo je stanje ljudi koji su u Nemačkoj pogođeni rasizmom – o tome do sada nismo mogli ništa da kažemo.“
Svakodnevna diskriminacija
Da bi se to područje bolje rasvetlilo, istražene su različite oblasti, objašnjava naučnica u razgovoru za DW: obrazovni sistem, tržište rada, stambeno tržište i zdravstveni sistem. Već su i druge studije pokazale da se diskriminacija događa prilikom traženja posla. Sve to povećava rizik da ljudi moraju da žive ispod granice siromaštva.
U Nemačkoj se smatra da je siromaštvom ugrožen onaj ko ima na raspolaganju manje od 60 odsto statistički prosečnih prihoda. U 2023. godini to je bilo 1.310 evra mesečno. Ispod te granice je, kako sami kažu, bilo pet odsto Nemaca bez migrantske pozadine – iako su radili puno radno vreme. Kod crnaca, muslimana i ljudi iz Azije takvih je bilo prosečno 20 odsto.
Dobro obrazovanje, a ipak ugroženi siromaštvom
Pritom od teške finansijske situacije samo uslovno štiti dobro obrazovanje – od majstorskog zvanja u nekom zanatu, pa sve do doktorske titule sa nekog univerziteta. Od Nemaca bez migrantske pozadine s dobrim obrazovanjem pet odsto je navelo da su ugroženi siromaštvom. Ljudi koji su imali iskustvo rasizma naveli su dva do sedam puta veći rizik od siromaštva.
Najjače su pogođeni muslimanski muškarci s 33 procenta. Autorka studije Zerin Salikutluk ima za to sledeće objašnjenje: oko 20 odsto ispitanih ljudi muslimanske vere došli su u Nemačku nakon 2013. godine – pre svega iz Sirije i Avganistana. Dakle iz zemalja koje su veoma bile pogođene ratom i siromaštvom. „A kod izbeglica je već poznato da su oni jače ugroženi siromaštvom zbog težeg pristupa tržištu rada.“
Ako ime zvuči strano…
Međutim, diskriminisani su i ljudi stranog porekla koji mnogo duže žive u Nemačkoj ili su u toj zemlji čak rođeni i imaju nemačko državljanstvo. Salikutluk podseća na eksperimente u kojima su poslate molbe za konkurs za neko radno mesto s identičnim kvalifikacijama, ali s različitim imenima. Rezultat je bio sledeći: „Ljudi čije ime zvuči turski, imaju manje šanse da budu pozvani na razgovor za radno mesto.“
Rezultati tog istraživanja pokazuju da je neophodno da se preduzmu ciljane mere u borbi protiv siromaštva i podsticanju jednakih šansi za grupe koje su diskriminisane, kaže Salikutluk. U studiji se navode i konkretni predlozi – posebno bi trebalo da budu priznate diplome koje su stečene u inostranstvu, ukazuje se u studiji.
Kako smanjiti stopu siromaštva?
„To bi ubrzalo ulazak izbeglica i drugih migranata na nemačko radno tržište i omogućilo pristup stručnjaka sa stranim diplomama odgovarajućim zanimanjima“, piše u studiji. Za bržu integraciju na tržište rada, tim oko Zerin Saliktluk želi brži pristup kursevima jezika i integracionim kursevima. Jer, samo ako se omogući da prihod od nekog rada i pokriva potrebe izdržavanja, može biti smanjena stopa siromaštva među izbeglicama.
Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.