Rat protiv birokratskog jezika

Simon Rihter ponekad ni sam ne razume šta piše na njegovom monitoru. Dobio je zadatak da pretvori jedan birokratski tekst u nešto što će imati smisla kad se bude čitalo. To često nije baš jednostavno, ali studenti komunikologije se dobro zabavljaju dok iz tipičnog birokratskog jezika pretvaraju rečenicu u nešto što svako može razumeti. Na primer: „Čuvanje računa služi kao osnovni dokument i dokaz za plaćanje“ se lako može pretvoriti u rečenicu „Čuvanjem računa možete dokazati plaćanje“.

Simon je saradnik takozvane Inicijative jasnog jezika koja je proteklih godina nastala na univerzitetu Hohenhajm u Štutgartu. Bavi se cirkularnim pismima, formularima ili čak veb-stranicom univerziteta kako bi ono što tamo piše učinio razumljivim. Jer pre svega oni koji počinju da studiraju ne razumeju uvek fraze kojima se razmeću fakultetske birokrate i uvek moraju da pitaju šta nešto znači. To oduzima radno vreme – i konačno, košta.

Izbeći stručni jezik i nerazumljive reči

U ovoj inicijativi jasnog jezika radi se pre svega o razumljivoj komunikaciji kojekakvih dopisa koji kolaju univerzitetom. Johana Lembens-Šil vodi odeljenje marketinga na univerzitetu i jedna je od pokretača ove inicijative. Ona teži jeziku koji će služiti onome ko čita tekst – tako bi već na prvi pogled ovaj univerzitet trebalo da se dopadne više od drugih. „U birokratskom jeziku ima mnoštvo skraćenica – poziva na zakonske spise, propise i mnogo toga drugog. Ali to se lako može promeniti i izraziti mnogo pristupačnije.“ Na taj način u komunikacionom lancu, onaj ko piše i onaj ko čita tekst se trude da budu ravnopravni pa je tako i sadržaj mnogo razumljiviji za grupu kojoj se obraća.

Postoji pet osnovnih pravila za jasno pisanje teksta. Jedno od osnovnih pravila glasi: koristite što kraće i što popularnije pojmove. Za to ima dobrih razloga: uvek nastupaju problemi kad stručnjaci razgovaraju s nestručnjacima, upozorava komunikolog Jan Kerher. On to naziva „prokletstvom znanja“ jer stručnjaci pojmove iz svog područja lako smatraju „svakodnevnim“ – obzirom da su i okruženi drugim stručnjacima koji se bave sličnim problemima. Ali za nestručnjake, ti isti pojmovi mogu biti potpuna nepoznanica i onda ništa ne razumeju kad im stručnjak nešto govori.

Inicijativa može da preraste univerzitet

Ova inicijativa je otvorena za sve i svi su pozvani da sarađuju i prijavljuju tekstove koje šalje univerzitet, a koji se jedva mogu razumeti. U međuvremenu ima već stotinak saradnika koji su prošli odgovarajući kurs i koji ovakve tekstove „prevode“ na razumljiv jezik.

Kada Simon Rihter proverava neki tekst, često može potrajati i po nekoliko sati. Rezultat po pravilu nije samo mnogo jasniji, nego i mnogo kraći. Pomaže mu i program TextLab koji su zajedničkim snagama stvorili saradnici inicijative s jednom kompanijom iz Ulma. Taj program upravo nemilosrdno pronalazi svaku birokratsku besmislicu i umesto nje delimično i nudi bolja rešenja.

Ovaj projekt je naišao i na velik odjek među studentima, smatra Simon Rihter. Zato misli da se svakako mora nastaviti, a nadaju se i da će se proširiti i izvan univerziteta. Jer nerazumljivog zvaničnog jezika ima na pretek u baš svakoj birokratskoj instituciji i, izgleda, u svakoj zemlji.

Autori: Helga Španhake / Anđelko Šubić

Odg. urednik: Nemanja Rujević