Rat protiv „Islamske države“ još nije završen

Na internetu već nedeljama kruži tekst u kome se porede dva pravna sistema na Bliskom istoku. Oba se pozivaju na šerijat i precizno je navedeno za koje „grehe“ je zaprećena kazna bičevanjem ili kamenovanjem, i koji „pravni prekršaji“ se smatraju toliko teškim da se izvršava kazna odrubljivanja glave.

Razlika skoro i da nema. Oba pravna sistema pridržavaju se šerijata ekstremno i oba fundamentalno protivreče ideji o univerzalnim ljudskim pravima. Bitna razlika je u tome gde su ti skoro identični pravni sistemi na snazi. Jedan važi u područjima u kojima vlada „Islamska država“ (IS), a drugi u Saudijskoj Arabiji, zemlji koja slovi za zapadnog „partnera“ i koja aktivno učestvuje u borbi protiv terorista IS. Postavlja se samo pitanje, za koje se ciljeve zapravo bore Saudijci?

Teškoće i protivrečnosti

Saudijska Arabija je samo jedan, sigurno najdrastičniji primer za brojne teškoće i protivrečnosti koje su prisutne u vezi sa borbom zapadnih i arapskih zemalja protiv IS i Al Kaide. I druge zemlje koje direktno ili indirektno učestvuju u toj borbi, slede u osnovi svoje sopstvene interese. To važi za Tursku, baš kao i za vlade u Bagdadu i Teheranu, potom za režime i različite opozicione grupe u Siriji, kao i za Kurde. Jedan nemali deo njih na borbu protiv „Islamske države“ gleda kao na međukorak ka sopstvenoj državi koju dugo žele.

Sve te stvari ne smeju se prevideti. Pa ipak, vest o proterivanju IS iz Kobanea je dobra vest, pre svega za stanovnike tog grada. Oslobađanje Kobanea od boraca „Islamske države“ jasno dokazuje da IS nije nepobediva i pruža nadu da bi uspešno, zajedničko delovanje kopnenih trupa lokalnih jedinica i vazdušnih napada saveznika, možda moglo u sličnoj formi da bude ponovljeno i na drugom mestu. Pri tom se ne bi smelo prepustiti iluzijama. Svaki poraz IS u ratnim područjima povećava rizik da terorizam bude dodatno prebačen i u druge, važne, arapske metropole.

Kobane može da bude samo početak

Ne samo u Kobaneu, već i u drugim delovima Sirije i Iraka, neki eksperti sada vide šansu da se „Islamskoj državi“ suprotstavi vojnim putem i da se ona na taj način potisne. To može da bude tačno, ali i ne mora. Odlučujuće je ipak da se konačno pristupi političkim problemima koji su „Islamsku državu“ toliko ojačali: U Iraku suniti moraju da budu u boljoj poziciji. Rat u Siriji mora da bude okončan političkim rešenjem, bez da time bude nagrađen nepravedni režim Bašara al-Asada. U to takođe moraju da budu uključeni i Kurdi, ali i Turska koja sa svoje strane želi da spreči formiranje kurdske države. Neće to ići u potpunosti ni bez Irana, a tek neće bez njegovog najvećeg rivala Saudijske Arabije, koju bi pod vođstvom novog kralja bilo dobro savetovati da pokuša da bar korak po korak reformiše ideološke i teološke osnove svoje države kako bi u budućnosti ponovo mogla da zaigra jaku i stabilizujuću ulogu u tom regionu.

Sve to bi, nažalost, moglo da potraje mnogo duže od oslobađanja Kobanea. Rat protiv „Islamske države“ još dugo neće biti završen.