Rat u Ukrajini: Globalizacija sukoba ili mir za teritoriju?

Nemački kancelar Olaf Šolc ujutru je stigao u Kijev u drugu posetu Ukrajini od početka ruskog agresorskog rata. On je naglasio solidarnost Nemačke s Ukrajinom, koja „može da računa na Nemačku. Kažemo ono što činimo. I činimo ono što kažemo", izjavio je Šolc.

Zajedno s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim najpre je posetio ranjene vojnike u jednoj bolnici, Majdan, Trg nezavisnosti u centru Kijeva, poznat po velikim protestima ukrajinskog prodemokratskog pokreta. Na Zidu palih kod Mihajlovskog manastira, Zelenski i Šolc odali su počast vojnicima i vojnikinjama koji su poginuli od 2014.

Šta će sve Ukrajina dobiti do kraja godine

Nakon toga, obojica su prisustvovali prezentaciji dronova koji se koriste u odbrambenim operacijama protiv Rusije. Među prikazanim dronovima bila je i nemačka letelica kompanije Helsing, koja na frontu može da uništava oklopna ruska vozila.

Od decembra će početi isporuka 4.000 tih dronova, koji su deo paketa naoružanja najavljenog od strane Šolca do kraja godine. Pored toga, paket uključuje dva protivvazdušna sistema Iris-T, deset borbenih tenkova „Leopard 1A5", 60 borbenih i pešadijskih vozila tipova M80 i M84, kao i 6.000 nevođenih i 500 vođenih raketa.

Prema Šolcovim rečima, do kraja godine biće isporučena i dodatna vojna oprema u vrednosti od 650 miliona evra, iz već odobrenih sredstava.

Zelenski i Stoltenberg: Mir za teritoriju (privremno)?

Prema izveštaju japanske novinske agencije Kyodo News, Zelenski je priznao da Ukrajina može povratiti deo teritorija koje je Rusija okupirala samo diplomatskim putem.

U intervjuu je naveo da je Ukrajini teško da u potpunosti vojno oslobodi ta područja. „Naša vojska nije dovoljno jaka za to. To je istina", citira agencija njegove reči. „Moramo pronaći diplomatska rešenja." Međutim, takvi koraci mogli bi se razmatrati tek „kada budemo sigurni da smo dovoljno jaki".

Osvrćući se na povratak Donalda Trampa u Belu kuću, Zelenski je rekao da će budući američki predsednik i njegovi saradnici analizirati „plan pobede" ukrajinske vlade. On smatra da je taj plan usmeren na dovođenje Ukrajine u „snažnu poziciju" kako bi diplomatski pregovori postali mogući. Zelenski je izrazio očekivanje da će biti dodatnih razgovora s Trampom kako bi se „određeni aspekti detaljnije objasnili". „Ali kapitulacija Ukrajine neće biti opcija. To je činjenica, i mislim da on to razume", rekao je ukrajinski predsednik.

Zelenski je više puta rekao da je ulazak Ukrajine u NATO „od presudne važnosti" za uspostavljanje mira u Ukrajini.

Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg smatra da je privremeno ustupanje teritorija Ukrajine Rusiji opcija za postizanje brzog okončanja rata. „Ako linija prekida vatre znači da Rusija i dalje kontroliše sve okupirane teritorije, to ne znači da Ukrajina mora zauvek da se odrekne tih područja", izjavio je budući predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije (MSC) za portal „Table.Briefings".

Norvežanin je naglasio da bi bilo važno da vlada u Kijevu zauzvrat dobije bezbednosne garancije za privremeno ustupanje teritorija. To bi moglo uključivati članstvo u NATO-u, ali postoje i „druge opcije za naoružavanje i podršku Ukrajincima".

Stoltenberg je podržao zahtev Volodimira Zelenskog da se prilikom prekida vatre ne ustupaju teritorije Rusiji, ali smatra da je to, s obzirom na trenutnu vojnu situaciju u Ukrajini, trenutno malo verovatno: „Potrebna nam je linija prekida vatre, i naravno, ta linija bi idealno trebalo da obuhvati sve teritorije koje Rusija trenutno kontroliše. Međutim, vidimo da to u bliskoj budućnosti nije nužno realno", rekao je.

Visoka predstavnica EU predlaže mirovne trupe EU

Nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas predložila je da se mogući prekid vatre u Ukrajini osigura angažovanjem vojnika iz zemalja članica EU koje su se već ranije otvoreno zalagale za slanje trupa, poput Francuske ili baltičkih zemalja. Bivša premijerka Estonije je to izjavila tokom razgovora s Zelenskim i ministrima u Kijevu.

Pitanje kako osigurati eventualni prekid vatre u Ukrajini postavlja se u kontekstu predstojeće promene vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama. Donald Tramp bi, kao predsednik, mogao pokušati da primora Ukrajinu i Rusiju na pregovore. Ukrajini bi mogao zapretiti obustavom vojne pomoći u slučaju odbijanja, dok bi ruskog predsednika Vladimira Putina mogao pritisnuti da sedne za pregovarački sto pretnjom da će dodatno pojačati vojnu pomoć Kijevu.

Berbok u Pekingu upozorava Kinu da ne pomaže Rusiji

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja se nalazi u službenoj poseti Kini, ponovo je upozorila kinesko rukovodstvo da ne pruža vojnu podršku Rusiji u njenom agresorskom ratu protiv Ukrajine.

To bi imalo posledice, izjavila je Berbok u Pekingu, osvrćući se na izveštaje da Kina ruskoj vojsci stavlja na raspolaganje borbene dronove. „Jasno smo stavili do znanja da bi to predstavljalo novu dimenziju", rekla je Berbok nakon sastanka sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem.

Prema sopstvenim rečima, Berbok je apelovala na Kinu da preuzme aktivnu ulogu u okončanju rata u Ukrajini. Objasnila je da je to učinila upravo zato što Nemačka i Kina dolaze „iz različitih perspektiva". „Pravedan mirovni proces potrebniji je nego ikada ranije", naglasila je Berbok tokom obraćanja novinarima nakon sastanka sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem.

Berbok je rekla da ruski predsednik Vladimir Putin, uključivanjem severnokorejskih vojnika, uvlači jugoistočnu Aziju u rat protiv Ukrajine. „To ne može biti u interesu Kine", izjavila je Berbok tokom posete Pekingu.

Severokorejski vojnici globalizuju rat u Ukrajini

Tu perspektivu potvrđuje i Nikol Dajtelhof, direktorka Instituta za istraživanje mira u Frankfurtu.

Angažovanje severnokorejskih vojnika na straniRusije moglo bi da globalizuje rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine. „Ako se potvrde izveštaji o borbenim operacijama severnokorejskih vojnika u ratu u Ukrajini, Severna Koreja, kao vanevropska nacija, postaje ratna strana, a sukob se time globalizuje", piše Dajtelhof u članku za berlinski Tagesšpigel, osvrćući se na slanje oko 10.000 severnokorejskih vojnika na front u Ukrajini.