Razmatra se mogućnost smanjenja poreza

Dimitris Stamatopulos s optimizmom gleda u budućnost. Nakon izbijanja grčke ekonomske krize 2009, taj trgovac vinom je istina morao da pretrpi znatne gubitke u poslovanju, ali on sada konačno vidi „svetlo na kraju tunela“ za Grčku – i to ne samo kada je reč o njegovoj prodavnici vina i alkoholnih pića u severnom delu Atine.

Njegov optimizam počiva pre svega na tome što su mnogi proizvođači vina i vinarije izvukli pouke iz krize i smanjili troškove proizvodnje i prodajnih cena, kaže Stamatopulos. „Danas ciljano podržavamo male vinarije u čitavoj Grčkoj, one koje mogu da isporučuju dobar kvalitet, po niskim cenama. Naša strategija funkcioniše sasvim dobro. Poslednje godine su za nas bile veoma teške, ali danas je situacija bolja“, kaže taj trgovac.

Njegovom porodičnom preduzeću poteškoće međutim stvaraju visoki poreski izdaci: na vino se plaća 23 odsto poreza na dodatu vrednost, a dodatni potrošački porez izbegnut je samo zahvaljujući intenzivnom lobiranju vinara. Međutim, troškovi povećavaju porez na nekretnine i dodatni izdatak za lož-ulje koji je uveden 2011. Tako mala preduzeća do 2016. moraju da plaćaju i takozvani solidarni dodatak. „Nadam se da će konačno biti smanjen porez koji ljudi jednostavno više ne mogu da plaćaju“, kaže Stamatopulos. Političari često obećavaju smanjenje poreza, ali do sada reči nisu sledila dela, navodi taj vinar.

Loš platežni moral države

Na sve veće poreske izdatke žali se i Makis Statopulos. On je nastavnik fizičkog obrazovanja ima nekoliko fitnes-centara u širem području Atine. Kaže da se zarada poslednjih godina smanjila. Posledice su jasne: „Državi nažalost dugujem novac za socijalne doprinose. Međutim i meni država duguje novac za porez koji sam uplatio unapred. Od mene se traži da dugove pod hitno platim i to gotovinom. Država međutim plaća sopstvene dugove samo kada joj odgovara.“

Kako bi uvećao svoje prihode, Statopulos ozbiljno razmišlja o tome da otvori fitnes-centar u susednoj Turskoj. On u svakom slučaju ne veruje da će u Grčkoj doći do promene. Kupci svaki evro okreću po dva puta. Neki su pokušavali i da se cenjkaju i oko godišnje karte koja košta 140 evra, što je u suštini veoma povoljna. „Naravno da sam snizio cene, ali i ja moram da platim radnike, račune i porez. Kako da to uradim kada sam cenu za godišnju kartu toliko snizio da ona sada košta samo 140 evra,“ pita se Statopulos.

Samaras: Najgore je prošlo

Za premijera Antonisa Samarasa preokret u grčkoj privredi već odavno je na vidiku: „Najgore je prošlo, a dugovi države su čak u padu“, rekao je premijer na otvaranju najvećeg trgovinskog sajma u Solunu u subotu (6.9).

Biračima izmučenim krizom taj konzervativni političar obećao je smanjenje poreza na lož-ulje i solidarnog dodatka. Time Samaras sledi jednu dugu tradiciju: jesenji sajam u Solunu, s kojim se u Grčkoj završava letnja politička pauza, za svakog političara predstavlja idealnu priliku za obećavanje dobrih dela.

Da li su poreske olakšice opravdane i da li se mogu finansirati – o tome postoje različita mišljenja. Janis Angelis, glavni urednik grčkog lista „Kapital“, u svakom slučaju ne vidi alternativu. „Džepovi ljudi su ionako prazni. Bez obzira na to da li će se doneti odluka o smanjenju poreza ili ne, poreska smanjenja će doći jer poreske platiše više nemaju ništa što bi im se moglo oduzeti“, kaže s primesom ironije taj ekonomski analitičar.

Nada u „sveobuhvatrno regulisanje dugova“

Drugačiji stav zastupa bivši ministar industrije i docent za međunarodnu politiku Andreas Andrijanopulos: „Smanjenje poreza je u svakom slučaju opravdano i neophodno. Ono međutim sa sobom mora doneti i jasno smanjenje prenaduvanog državnog aparata, sve drugo ne može da se finansira“. Tako Grčka nema samo ekonomski već i politički problem, upozorava analitičar. „Nama je zaista potrebno dramatično smanjenje troškova u javnom sektoru“, kaže Andrijanopulos. Niko se međutim ne usuđuje da se prihvati tog posla. Zato je tzv. „Trojka“ koju čine Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska unija (EU) i Evropska centralna banka, skeptična prema poreskim smanjenjima u Grčkoj i zahteva mere kojima bi se finansirala izgubljena potraživanja.

Prve razgovore o smanjenju poreza predstavnici grčke vlade su sa „Trojkom“ vodili početkom septembra, na jednom vanrednom sastanku u Parizu. U narednim sedmicama trebalo bi da se pregovara o sveobuhvatnom regulisanju grčkih dugova. Prema navodima atinskog TV kanala „Mega“, u tu svrhu je planirano čak i da se u novembru u SAD održi jedna konferencija.