Razočaravajući potezi nemačkih političara
Deluju umorno nakon ko zna kojeg sastanka o borbi protiv korona-virusa. I opet pred kamerama zahvaljuju građanima, što deluje rutinski. Opet mnogo brojki i opet mnogo „ako bude ovako, onda će biti…“ I ponovo tu fali nekakav autentičan apel.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i njena pratnja, premijeri pokrajina Bavarske Markus Zeder, i Berlina Mihael Miler, deluju iscrpljenonakon gotovo devet sati rasprave. Više od 24 kriznih sastanaka u samo jednoj godini.
Mnogo od toga što je dogovoreno moglo se predvideti. Takozvani lokdaun se produžava, za sada do 28. marta. To je bilo neophodno uprkos tome što mnoge prodavnice i samostalne preduzetnike to dovodi u nezavidnu situaciju. Brojke još uvek ne dozvoljavaju da se mirne savesti može dozvoliti otvaranje, pre svega zbog toga što se mutirane varijante virusa sve češće pojavljuju u izveštajima.
Ali, isto tako je bilo predvidljivo da će se nekim sektorima otvoriti perspektiva otvaranja – recimo baštama kafića i restorana, muzejima i delimično prodavnicama. I povezivanje otvaranja sa sedmodnevnom incidencijom ispod 35 (brojem niovozaraženih na 100.000 stanovnika za sedam dana), što bi trebalo da donese neku vrstu olakšanja, bilo je predvidljivo. Druga je stvar pitanje da li je to u ovom trenutku uopšte pametno.
Vakcinisanje! Vakcinisanje! Vakcinisanje!
Samo, sve to ne ukazuje na trenutno gorući problem u Nemačkoj: još uvek se premalo vakciniše. U SAD novi predsednik najavljuje vakcinaciju svih građana do kraja maja. U Nemačkoj je, nakon gotovo dva i po meseca od početka akcije, vakcinisano jedva pet odsto građana. Doduše, uglavnom se radi o najstarijima i najugroženijima, ali to ne skriva činjenicu da proces zapinje na osnovnim pitanjima.
Na primer: brzina vakcinisanja. Incidencija se ne snižava samo svakodnevnim merama već i vakcinacijom. Što je moguće brže, što je moguće više. Sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno. Nemački mediji su još pre Božića slavili dolazak prve vakcine. Nakon toga se dugo nije dogodilo ništa. Sada je ipak postignut dogovor oko toga da od aprila u vakcinaciju budu uključeni i lekari u svojim ordinacijama. Merkel priznaje da „ima prostora za povećanje broja vakcinisanih“.
Drugi primer je tzv. taktička vakcinacija. U drugim zemljama se interval između prve i druge doze produžava, jer su oni koji su primili prvu dozu manje-više zaštićeni. U tom periodu mogli bi da se vakcinišu mnogi koji čekaju prvu dozu. Sada je barem postignut dogovor da se taj interval maksimalno iskoristi kako bi što više građana primilo bar prvu dozu.
Drugi primer su brzi testovi koji važe kao ključ za dalja otvaranja. U februaru je ministar zdravlja Jens Špan obećao besplatne testove za sve već od početka marta. Ali to se nije obistinilo. Sada se to pomerilo za 8. mart. Paralelno s državom, u igru s brzim testovima sada uskaču i veliki trgovinski lanci koje će od ovog vikenda prodavati tražene testove.
Razočaravajuće odluke
Trenutna eskalacije neodlučnosti samo je dalja etapa u gomili razočaravajućih i neodgovarajućih odluka. Jedan od primera za to jeste i pitanje rada od kuće. Uporno se ponavljalo da je to dobar mehanizam u borbi protiv širenja zaraze. Njega je često hvalila i kancelarka. Ali tek 27. januara na snagu je stupila i odredba po kojoj poslodavci svuda gde je to moguće moraju da omoguće rad od kuće. Do tada su milioni građana Nemačke, uprkos strogom lokdaunu morali svakog dana na posao. Kancelarka je samo apelovala.
Godinu dana nakon izbijanja pandemije jedno je jasno: Nemci mogu mnogo toga u ovoj krizi dobro da proračunaju i isplaniraju. Ali, to trenutno nije tako važno. Ono što je sada važno jeste vakcinisanje i testiranje. I sakupljanje što je moguće više saznanja o tome kako bi se sprečila nova eksplozija brojeva novozaraženih i kako bi se došlo do bar malo normalnosti.
Politika, međutim, više ne signalizira da postoji duh koji je potreban u borbi protiv pandemije. I što je još gore, njeni potezi ubijaju i ono malo duha koji je preostao. To pre svega pogubno utiče na strpljenje građana. Ovo je sve, samo ne odlučujući i prelomni trenutak u borbi protiv pandemije.