Računar koji čita misli
31. januar 2019.
Na prvi pogled deluje kao zastrašujuća naučnofantastična priča: računar može da čita ljudske misli. Ipak, prototip koji su napravili stručnjaci za mozak sa njujorškog univerziteta Kolumbija baš i ne izaziva strah. Ta mašina u stanju je da razume samo jasno formulisane misli sročene razumljivim rečima – a i to tek nakon više pokušaja.
Ta tehnika ne bi trebalo da bude upotrebljena za kontrolu misli, već bi trebalo da pomogne ljudima s problemima u govoru da napokon mogu da komuniciraju s drugim ljudima. Recimo, pacijentima nakon moždanog udara ili ljudima koji pate od uznapredovale amiotrofične lateralne skleroze (ALS). Naučnici se nadaju da bi oni uz pomoć robota ponovo mogli da govore.
Kompjuter čita misli
„Pokazali smo da se, uz pomoć odgovarajuće tehnologije, misli tih ljudi mogu dekodirati i na kraju čuti i razumeti“, objašnjava Nima Mesgarani, profesor neurologije i inženjerskih nauka sa univerziteta Kolumbija. On je zajedno s neurohirurgom Ašešom Dinešom Mehtom 29. januara ove godine objavio rezultate njihovog rada u stručnom časopisu „Scientific Reports“.
Kada ljudi govore ili „glasno razmišljaju“, dakle misle u izgovorenim rečenicama, oni u mozgu stvaraju specifične signalne obrasce. Slični obrasci nastaju i onda kada slušamo druge ljude kako govore ili samo zamislimo da ih slušamo.
Do sada nije uspeo nijedan pokušaj pretvaranja tih moždanih signala u razumljivi tonski signal.
Treniranje vokodera
Mesgaranijev i Mehtin istraživački tim na kraju je uspeo da pomoću tzv. vokodera. To je kompjuterski algoritam koji sintetički stvara govor pomoću veštačke inteligencije. Za to mora duže vreme da se trenira pomoću snimaka ljudskih glasova. Onda je s vremenom sve bolji i bolji.
„Radi se o istoj tehnici koju koriste Amazonov „Echo“ i Eplova „Siri“ kako bi generiaali verbalne odgovore na pitanja“, objašnjava Mesgarani.
Pri treniranju vokodera pomagali su pacijenti dr Mehte. Naučnici su snimali strujanja njihovih mozgova dok su slušali snimke različitih glasova. Potom su uz pomoć tih signala trenirali vokoder.
Nakon toga su pacijenti slušali glasno izgovorene brojke – od nule do devet. I to je učio vokoder, da bi na kraju stvarao tonove koji su odgovarali brojkama.
Ti tonovi na početku nisu bili razumljivi i morali su da budu obrađeni pomoću računara. Na kraju je nastao svojevrsni glas robota koji je izgovarao razumljive brojke.
Vraćanje kvaliteta života
Drugi korak je bio razvoj tehnike sa složenijim rečima i kompletnim rečenicama. Cilj je izrada implantata uz pomoć kojih bi mogli da se mere moždani signali.
Naučnici se nadaju da bi praktičan džepni računar mogao da analizira te signale i pretvara ih u govor. Pacijenti bi na taj način ponovo mogli da postanu samostalniji, siguran je Nima Mesgarani: „To bi svima koji su izgubili moć govora, bilo zbog bolesti, bilo zbog ozlede, dalo šansu za stupanje u kontakt s njihovom okolinom.“