Recept za povratak dijaspore
30. septembar 2024.Radi se o južnoameričkoj zemlji koja trenutno beleži najveći ekonomski rast. Otkako su pre devet godina otkrivena ogromna nalazišta nafte, Gvajanu je „pogodio“ privredni bum neslućenih razmera. Prema navodima američkog koncerna Exxon, količina nafte koja bi mogla da se eksploatiše s do sada poznatih područja u kojima su otkrivene rezerve „crnog zlata“ procenjuje se na oko jedanaest milijardi barela.
Statistički portal „Statista“, koji se oslanja na brojke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, objavio je da bi bruto domaći proizvod (BDP) s 4,62 milijardi evra iz 2019. mogao do 2029. da se učetvorostručiti – na 29,3 milijardi evra.
Zemlja koja se graniči sa Venecuelom,Brazilom i Surinamom, tako spada u red država koje imaju najsnažniju ekonomsku dinamiku u čitavom svetu. „To je kao da je zemlja dobila na lotou", rekla je u intervjuu za BBC Dileta Doreti, predstavnica Svetske banke za Gvajanu i Surinam.
Potraga za radnom snagom
U glavnom gradu Džordžtaunu gradi se na sve strane, realizuju se brojni infrastrukturni projekti.
Nedostaje, međutim, stručna radna snaga. I to na sve strane. Zato Gvajana planira da motiviše svoje iseljenike da se vrate u zemlju. Do otkrića zaliha nafte u 2015. Gvajana je beležila talas iseljavanja, pogotovo mladih ljudi koji nisu videli perspektivu u svojoj domovini, pa su sreću potražili u inostranstvu.
Međutim, za četiri godine od otkrića prvog velikog nalazišta nafte, u Gvajanu se već vratilo oko 50.000 migranata, prenosi portal „Newsroom", pozivajući se na navode iz Ministarstva finansija.
Nafta je bila prekretnica: 2016. po prvi put se u novijoj istoriji Gvajane u tu zemlju doselilo više ljudi nego što ju je napustilo (pozitivni saldo od 1.510 ljudi), navodi se u izveštaju Međunarodne organizacije za migracije (IOM). U 2018. je neto migracija iznosila već 18.150 osoba.
Upravo se te godine gvajanski ministar spoljnih poslova prilikom jedne posete Kanadi ofanzivno založio za povratak svojih zemljaka:
„Ne šaljite novac kući, vratite se i investirajte!“ U protekle dve godine saldo je bio u plusu za još 32.000 ljudi. To su enormne brojke s obzirom na to da Gvajana ima samo nešto malo više od 800.000 stanovnika.
Kako je organizovan povratak dijaspore?
Ministarstvo spoljnih poslova Gvajane je u odgovoru na upit DW uputilo na vladin program remigracije. Radi se o programu kojim vlasti nude pomoć i podršku onim ljudima koji su spremni na povratak kući ili o tome razmišljaju:
„Vlada Gvajane teži održivom privrednom razvoju i svesna je potencijala dijaspore u podršci tog procesa. Program povratka iseljenika jedna je od brojnih vladinih inicijativa, s ciljem da se Gvajanci koji žive u drugim zemljama motivišu na povratak, odnosno na to da pruže doprinos razvoju njihove domovine."
Instrumenti koji bi trebalo da olakšaju donošenje odluke o povratku su na primer oslobađanje od plaćanja poreza za kvalifikovanu, odnosno stručnu radnu snagu.
„Kancelarija za povratak iseljenika" svoje ciljeve definiše na jasan način: radi se o „podršci građanima koji su zainteresovani za povratkom u Gvajanu“, pa sve do „reintegracije Gvajanaca koji se vrate kući, te korišćenje njihovih sposobnosti i resursa".
A sve to bi trebalo da omoguće strateške smernice efikasnog menadžmenta – i to nebirokratski. Ambasade i konzulati te zemlje trebalo bi da u zemljama u kojima deluju informišu i savetuju Gvajance koji su spremni na povratak.
„Ja već dve godine živim ovde i svaki put kad napustim zemlju primetim razliku kada se vratim", kaže menadžerka Svetske banke Dileta Doreti. Taj njen utisak potvrđuju i brojke: 2019. su investicije u infrastrukturne projekte (na primer u puteve ili luke) iznosile 167 miliona evra, a 2023 su se popele na 582 miliona evra .
Teritorijalne pretenzije Venecuele
Ali, uspešna priča o Gvajani ima i svoju tamnu stranu. Susedna Venecuela u kojoj je na vlasti socijalistički diktator Nikolas Maduro, na pronalaženje naftnih rezervi u Gvajani reagovala je iznošenje teritorijalnih zahteva prema toj zemlji.
Venecuela naime polaže pravo na neke gvajanske regione. Na krajnje spornom i prilično netransparentnom referendumu, Maduro je dobio ono što je tražio – narod je „blagoslovio" njegove teritorijalne pretenzije prema Gvajani. A on to opravdava istorijskim sporom s nekadašnjom britanskom kolonijalnom silom oko načina na koji je povučena granica.
I tako je već godinama na dnevnom redu pretnja Venecuele da će svoje teritorijalne pretenzije da realizuje – ako bude bilo potrebno i uz pomoć vojske. Maduro je već dao da se odštampaju geografske karte na kojima je dobar deo gvajanske teritorije s direktnim pristupom naftnim poljima pripojen Venecueli. Činjenica je i to da se u Gvajani već sada nalaze brojni Venecuelanci. To su ljudi koji su iz dvoje domovine pobegli u Gvajanu – od represije i krize.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku