Referendum i Kurdi

Sledećeg predsednika Turske biraće direktno gradjani i, za razliku od dosadašnje prakse, moći će da bude biran dva puta zaredom, a mandat će biti skraćen sa sedam na pet godina. Izglasano je i da se parlament bira svake četvrte, a ne pete godine.

Medjutim, u ovom trenutku to svakako nisu najvažniji problemi Turske i referendum je održan u potpuno pogrešnom trenutku, jer je premijer Redžep Tajip Erdogan želeo da nametne svoj stav opoziciji i laicističkoj eliti dovodeći ponovo do nepotrebne polarizacije.

Imajući u vidu sve verovatniju ofanzivu na pripadnike Kurdske radničke partije, PKK, na severu Iraka, uzbudjenje u zemlji zbog najnovijih terorističkih napada njenih pripadnika na turske vojnike i mogućnost diplomatskog sukoba sa SAD potrebnija je trezvenost, od raspirivanja emocija.

Zbog najnovijih sukoba u pograničnom području prema Iraku u kojima je na obe strane bilo mnogo žrtava u nedelju uveće održana je vanredna sednica državnog vrha i generalštaba na kojoj je odlučeno da se krene u odlučnu akciju protiv terorista PKK.

Sa američkie strane, predsednik Džordž Buš izrazio je razumevanje za žestoku reakciju Ankare i saučešće zbog pogibije turskih vojnika u napadima PKK.Medjutim, istovremeno je iz Pentagona stiglo upozorenje da bi nepromišljena ofanziva bez dovoljno obaveštajnih podataka dovela do velikih gubitaka turske armije, pa i žrtava medju civilima.

To ukazuje da se Amerikanci više ne protive planovima Ankare za ofanzivu i da sada nastoje da što više ograniče štetu.Pominjanje „obaveštajnih podataka“ ukazuje da postoji spremnost da se logistički podrži precizna akcija i – istovremeno – da je i u Turskoj, i van njenih granica, referendum ostao u dubokoj senci ozbiljinijih izazova.