Reforma poreza ugrožava turizam

Apel koji su nedavno grčka privredna udruženja uputila premijeru Aleksisu Ciprasu bio je gotovo dramatičan. Poručili su mu neka postigne dogovor s najmodavcima i okonča „ravnotežu užasa“. Preventivno su ga upozorila da ne podiže poreze i ne uvodi nova davanja. To bi se, rekli su, negativno odrazilo na firme, zaposlenja i privredu generalno.

Niže penzije, viši porezi

Od ponedeljka uveče (22.6.) poznati su novi reformski predlozi grčke vlade. Oni se sastoje pre svega od smanjivanja, na primer penzija i naoružanja, ali i povećanja poreza. Grčki privrednici smatraju sebe žrtvama reformskog paketa. Porez na dobit preduzeća trebalo bi da se poveća za tri posto (sa 26 na 29 procenata). Na godišnju dobit od preko 500 miliona evra, vlada u Atini namerava da uvede posebnu stopu od dodatnih 12 odsto. I porez na dodatu vrednost za kafiće, restorane i hotele trebalo bi da bude povećan na 23 odsto. I kolikogod da su se grčki preduzetnici radovali sporazumu s najmodavcima, toliko su sada razočarani reformskim planovima svoje vlade. „Ovo povećanje poreza žestoko će da zakoči konjunkturu“, siguran je Kostas Mihalos.

Predsednik krovnog udruženja grčkih Industrijskih i privrednih komora (ESEE) smatra da su najveće žrtve predloženih mera pre svega manja preduzeća. Njih ne očekuju samo viši porezi – oni moraju i sve svoje poreske rate za tekuću godinu da plate unapred. Mihalos veruje da će to dovesti do novih stečaja. Već sada, prema rezultatima jedne studije, svakog dana nelikvidnost prijavljuje oko 600 firmi. Umesto predloženih mera, navodi Mihalos, grčka vlada bi najmodavce trebalo da uveri da bi suzbijanje sive ekonomije i poboljšanje sistema ubiranja poreza donelo više novca u državnu blagajnu.

„Kraj grčkog turizma?“

To mišljenje deli i Andreas Andreadis, predsednik Udruženja grčkih turističkih preduzeća (SETE). Čemu koristi povećanje poreza kada on ne može da se ubere, pita se on u razgovoru za DW. Oko 40 odsto poreza na dodatu vrednost se ne ubire.

Andreadisu je teško da poveruje da će grčka vlada pristati na poreze na dodatu vrednost za hotele i gastronomsku branšu u visini od 23 odsto. A ako bi i pristala, to bi bio „kraj grčkog turizma“, smatra on. U tom slučaju, smatra Andreadis, on više ne bi bio konkurentan jer neposredni konkurenti imaju mnogo niže stope poreza u turističkoj branši: Turska osam odsto, Italija, Španija i Francuska deset, Kipar devet procenata. Trinaest odsto, koliko je grčka vlada predlagala u svom prvobitnom planu koji je predstavila najmodavcima, bio je maksimum onoga što grčki turizam može da izdvoji za porez, kaže Andreadis. Šef SETE ne razume zašto Evropska unija, Evropska centralna banka i MMF insistiraju na porezu na dodatu vrednost od 23 odsto. Pa turizam je, ukazuje, jedina privredna grana u Grčkoj koja generiše prihode i rast.

I dalje neprivlačna za strane investitore?

Velike sumnje u pozitivne posledice kataloga mera o kojem pregovaraju grčka vlada i najmodavci ima i Tanasis Sirijanos.

Njihova realizacija teško da će Grčku učiniti atraktivnijom za strane investitore, smatra taj vlasnik pivare. Kao član predsedništva Nemačko-grčke Industrijske i privredne komore u Atini, on zna da Nemci ne pokazuju veliko interesovanje za investicije u Grčkoj. Nemačka preduzeća koja su i pre krize radila u Grčkoj su joj, doduše, ostala verna, ali nova ne dolaze.

Za Grčku trenutno pokazuju interesovanje jedino međunarodni hedž-fondovi koji spekulišu sa grčkim državnim obveznicama. Bilo bi potencijalnih investitora iz inostranstva, smatra Sirijanos, na primer na području turizma, ali oni će prvo pričekati da se situacija stabilizuje i da grčka vlada stvori „razumne okvire“. U to, prema mišljenju toga grčkog pivara, sigurno ne spadaju viši porezi.