Robija zbog ogrebotine

„Svako pismo završavalo se rečima: Verujte! Možete! Pobediti!“ – to je inače moto beloruske opozicije. Genadij Kasjan u ruci drži ta pisma koja mu je iz zatvora slala sestra Natalija Herše. „Dobro sam“, piše ona u jednom, „ono što na početku izgleda kao katastrofa, moglo bi kasnije da se pokaže kao velika, velika šansa.“

U pismu ona uopšte ne spominje prepunu ćeliju u zatvoru u Okrestinu, gde je provela prvih nekoliko sedmica, nije imala ni dušek ni tekuću vodu. Kasjan je to saznao od druge bivše zatvorenice, košarkaške reprezentativke Jelene Lojčanke, koja je nekoliko dana provela u ćeliji sa Herše i drugim demonstrantkinjama.

Zatvor umesto odmora u staroj domovini

Natalija Herše (51) je poreklom iz Belorusije, ali već dvanaest godina živi u Švajcarskoj gde ima posao, partnera i odraslu ćerku. U septembru je otišla na odmor u staru domovinu i htela je da ostane deset dana.

Ali sada je u pritvoru skoro tri meseca. Ona je 19. septembra učestvovala u protestnom skupu beloruskih žena. Tog dana je uhapšena zajedno sa skoro 350 drugih demonstranata.

Većina je odvedena u policijsku stanicu, a zatim puštena. Herše je prvo morala da ostane u pritvoru 15 dana zbog kršenja javnog reda i mira. A onda je protiv nje pokrenut krivični postupak zbog pružanja otpora pri hapšenju.

Kada je uhapšena, navodno je skinula crnu maskirnu kapu sa glave jednog policajca i pritom mu nanela ogrebotinu dužine jednog centimetra. Zbog toga je prošle sedmice osuđena na dve i po godine zatvora.

Prema navodima aktivista za ljudska prava, u Belorusiji je uhapšeno više od 30.000 ljudi od početka masovnih protesta nakon spornih predsedničkih izbora početkom avgusta. Većina je dobila novčane kazne ili zatvorske kazne do 15 dana zbog učešća u nedozvoljenim demonstracijama.

Sada je režim pooštrio kurs. Sve više ljudi poput Natalije Herše dolazi na optuženičku klupu i izriču im se oštre kazne. Tako je nekoliko aktivista osuđeno na dve godine zatvora zbog pisanja opozicionih parola na ulici. A jedan demonstrant je dobio četiri i po godine zatvora zbog saplitanja policajca.

U završnoj reči pred sudom, Herše je rekla da živi u jednoj demokratskoj evropskoj zemlji u kojoj su zagarantovana sloboda govora i sloboda okupljanja. Ona se nada da će i Belorusija postati takva zemlja.

„Nije njen stil da se povije“

„Ona ustaje. Boji se, ali svejedno nastavlja da hoda i kad se boji. Ne povlači se. Nije njen stil da se povije", kaže Robert Šteheli o svojoj partnerki Nataliji Herše. On je u kontaktu sa organizacijom za ljudska prava Libereko i beloruskom dijasporom u Švajcarskoj.

Zajedno su već organizovali nekoliko skupova solidarnosti za Nataliju u Bernu i Cirihu. „Želimo da tema ostane u fokusu medija i vlasti u Švajcarskoj“, kaže Svjatlana Disler iz udruženja razam.ch, koje pomaže u organizovanju skupova.

Natalija Herše ima belorusko i švajcarsko državljanstvo. Za nju se sada zalaže i švajcarska ambasada u Minsku. Ambasador Klod Altermat bio je prisutan na sudskim ročištima i posetio je Herše u pritvoru. Švajcarski ministar spoljnih poslova Ignjacio Kasis tražio je od beloruskih vlasti da je oslobode.

Ali više od toga teško da može da uradi. „Švajcarska može zvanično da izrazi žaljenje zbog presude, ali ne može da preduzima pravne mere protiv te presude“, odgovorilo je švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova na upit DW.

Natalija Herše je od hapšenja 19. septembra bila u tri različita zatvora. U zatvoru u Šodinu crtala je olovkom portrete drugih zatvorenica. „Svaka od njih ima svoju priču“, kaže njen brat Genadij Kasjan, koji je dobio ove slike.

On je siguran da će njegova sestra hrabro da podnese loše uslove u zatvoru. Ona je bila fascinirana protestima žena u Belorusiji i želela bi da njena priča podstakne još više ljudi da se suprotstave režimu Aleksandra Lukašenka. Često je govorila: „Ovo je moj put i ja ću njime i dalje da idem.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android