Romi ne žele iz Nemačke
14. oktobar 2010.Sinti i Romi u Nemačkoj žive 600 godina. Pominju se još u istorijskim dokumentima iz 14. i 15. veka. Za vreme nacizma, bili su žrtve rasizma. Cilj nacionalsocijalističke politike bio je uništenje cigana - kako su ih tada zvanično, pogrdno zvali. Do 1945. godine, širom Evrope ubijeno je 500.000 hiljada Sinti i Roma; 20.000 njih je bilo iz Nemačke.
Decenijama posle Drugog svetoga rata, genocid nad Sintima i Romima zvanično je bio negiran. Krajem 70-ih, oni su se organizovali i spektakularnim akcijama, kao što je bio štrajk glađu u koncentracionom logoru Dahau, skrenuli pažnju na svoju situaciju. Godine 1982. nemačka vlada je Sintima i Romima zvanično priznala status žrtve nacionalsocijalizma, a od 90-ih su dobili status nacionalne manjine.
„Cigani, bežite odavde“
Danas u Nemačkoj živi između 70.000 i 100.000 Siniti i Roma sa nemačkim pasošem. Pored njih ima i 50.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije, najčešće samo sa statusom privremenog boravka. Oni su smešteni u grupnim prihvatilištima. Preti im proterivanje na Kosovo, u Srbiju, BiH ili Makedoniju.
Jedna od njih je i 50-godišnja Rosa: „Ja sam im Makedonije. U bivšoj Jugoslaviji nemamo od čega da živimo. Plašim se povratka. Zašto nas vraćaju? Ovde je bolje. Jako se plašimo.“
Rosa je u Nemačku došla pre mnogo godina, kao ratni izbeglica, sa mužem i decom. Tamo, odakle ona dolazi, pripadnici Roma i danas su omraženi: „Tamo se prema meni odnose kao prema psu. Ljudi kažu: Cigani, bežite odavde, šta ćete ovde? Tuku nam decu, pljuju ih… Kažu: Bio si mnogo godina u Nemačkoj, u Evropi i sad si se vratio ovde.“
Pre svih, sa proterivanjem moraju da računaju Romi sa Kosova. Aprila ove godine Nemačaka vlada potpisala je sporazum koji se odnosi na 10.000 ljudi. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas De Mezijer govori o „postepenom vraćanju“, dok centralni savet Sintija i Roma apeluje na nemačke vlasti da na Kosovo ne vraćaju etničke manjine, jer se na Kosovu nad Romima i dalje vrši nasilje.
Autori: Nils Nauman / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković