Romi se pesmom brane od desničara

Mali Robert i njegovi prijatelji neko vreme su mogli da na ulici uživaju na miru. Sedmogodišnji dečak legao je na asfalt, a njegova sestra je kredom po tlu crtala obrise njegovog tela. Robert je ustao, a setra je nacrtanom čovečuljku na kraju još dodala osmeh. Pored njih su dva starija dečaka na asfaltu crtala romsku zastavu.

Četiri povorke za tri meseca

Nepunih sat i po kasnije, te iste subote (24.8), pedesetak neonacista i 250 stanovnika malog mesta Duhcov na severu Češke marširalo je preko tih crteža. Njihove parole odjekivale su kroz celo naselje u kome žive brojne romske porodice. „Mi smo ovde kod kuće“ i „Češka Česima“ – uzvikivali su neonacisti.

Malog Roberta, koji se u stvari drugačije zove, te povorke strašno ljute. Ovo je već četvrta povorka protiv Roma u zadnja tri meseca.

Proteste u Duhcovu podstakao je jedan napad koji se dogodio u toj romskoj četvrti sredinom maja. Pijani nasilnici okrutno su pretukli jednog muškarca i jednu ženu. Prikazivanjem snimaka tog nedela koji je zabeležila jedna nadzorna kamera, internet-platforma ekstremne desnice „Slobodni otpor“ (Svobodny odpor) podstakla je neprijateljstvo prema Romima i pozvala na proteste širom zemlje. Sitni kriminal u toj siromaškoj četvrti mnogim Česima je trn u oku, a krivica se kolektivno prebacuje na sve Rome. „Hoćemo li i dalje samo da posmatramo?“, postavljaju desničari na svojim internet-stranicama retoričko pitanje.

Oko 2.500 ljudi u osam čeških gradova poslušalo je poziv i pridružilo se neonacistima u protestnoj povorci. Demonstracije su organizovane pod uvredljivim sloganom: „Zajedno protiv ciganskog terora“. Na istoku zemlje, u industrijskom centru Ostravi, demonstranti su se upustili u ulične borbe sa policijom. Tek uz pomoć palica i suzavca policija je uspela da spreči radikalne desničare da uđu u četvrt u kojoj pretežno žive Romi.

Umetnošću protiv nasilja

Ivana Čonkova je zapravo performans-umetnica. Ona, međutim, u selu Duhcovu pokušava nešto da postigne protiv neprijateljskog raspoloženja koje se širi na račun Roma. Uz pomoć nekolicine dobrovoljaca iz građanske inicijative „Konekse“, ona svakog vikenda organizuje akcije protiv antiromskih demonstracija. Čonkova i njeni kolege pokušavaju da uvere građane da Rome treba pustiti na miru i da Romi ne bi trebalo zbog straha od napada da se zaključavaju u svoje domove. „Želimo deci da ponudimo drugačije iskustvo“, kaže Ivana Čonkova koja vikendima organizuje male ulične proslave. Odrasli na njima mogu da popiju kafu, jedna žena deci boji lica, svira se na violini, violončelu i gitari. No ubrzo muziku nadjačavaju propeleri policijskih helikoptera.

Čekanje uz kuvanje čorbe

O svemu tome Jitka Bartova ne želi ni da čuje. Gradonačelnica Duhcova danas je ostala kod kuće. Kuva krompir-čorbu. Kaže da ima razumevanja za ljutite građane koji su zajedno sa skinhedsima okružili romsku četvrt.

„Mnogi su svakog dana sve više frustrirani“, objašnjava gradonačelnica na svojoj suncem okupanoj terasi, tek nekoliko blokova udaljenoj od mesta protesta. Loša ekonomska situacija, velika nezaposlenost – takve stvari sve više „belaca“ dovodi u nezavidan položaj. „A onda vide nekog nasmejanog Roma kome socijalni radnik popunjava papire da bi dobio socijalnu pomoć. Kod ljudi raste osećaj da se za njih baš niko ne zauzima“, smatra gradonačelnica.

Ulične proslave Roma ona doživljava kao provokacije. Tokom prvih demonstracija protiv Roma koje su bile održane u maju, gradonačelnica je nastupila pred demonstrantima gde je izrazila svoje razumevanje.

Podršku koju Česi sve češće daju neonacistima i zajedničke proteste sa ekstremnom desnicom, češka tajna služba je pre nekoliko sedmica proglasila „ozbiljnom opasnošću za bezbednost demokratije u zemlji“. Organizacije za zaštitu ljudskih prava ukazuju na to da se Romi godinama diskriminišu u školskom sistemu, na tržištu stanova ili na biroima rada. Mesta poput Duhcova na primer su delove ruševnih zgrada u kojima žive Romi, prodali sumnjivim firmama koje se bave nekretnina. Zbog preteranih cena tih stanova, velik deo socijalne pomoći za Rome sliva se u džepove tih trgovaca.

„Romi moraju da se oslobode uloge žrtve“, smatra umetnica i aktivistkinja za ljudska prava Ivana Čonkova. Na kraju krajeva, većina Roma izjašnjava se protiv otvorenog sukoba. Ne žele da provociraju. Njima je samo stalo do bezbednosti njihove dece.